Mnogi ne znaju za ovo selo na jugu Srbije za koje kažu da je raj na zemlji: Ima samo četiri stanovnika, a najmlađem je 56 godina
Iako u poslednje vreme imamo prilika da čujemo da se mnogi ljudi odlučuju za život na selu, i dalje postoje mesta u Srbiji koja su pusta, sa nimalo ili vrlo malo stanovnika. Jedno takvo slo jeste i selo Manastir, najmanje na području Nišavskog okruga. Ima samo četiri stanovnika od kojih najmlađi ima 56 godina.
Smešteno u Sićevačkoj klisuri, nekoliko kilometara od Niške Banje i 12 kilometara od Niša, Manastir je po popisu posle Drugog svetskog rata imao 122 stanovnika. Mežutim, u potrazi za poslom i boljim životom većina porodica odselila se 60-tih godina prošlog veka za Niš, ili u susedno selo Prosek. Nišlije su u tom selu 80-tih izgradile oko 60 vikendica, a njih četvoro se i trajno doselilo u Manastir.
Najmlađi među njima je 56-godišnji Miroljub Jovanović, nekadašnji radnik fabrike pumpi "Jastrebac", čiji su roditelji 70-tih godina u Manastiru počeli da grade vikendicu. On se iz Niša preselio 2004. godine, kada je ostao bez posla u fabrici.
"Nisam od preduzeća dobio stan, ostali su mi dužni više plata. Nisam imao kud i došao sam u vikendicu. Izdržavam se od socijalne pomoći i tako što sakupljam i prodajem sekundarne sirovine. Obrađujem bašticu pored Nišave u Proseku i tako obezbeđujem malo hrane. Pomažu mi i monasi iz manastira Svetog Nikole", rekao je Jovanović.
Možda vas zanima:
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Možda vas zanima:
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Možda vas zanima:
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Supružnici Gordana i Branislav Đorđević došli su u Manastir privučeni lepotom tog kraja i na placu od 12 ari napravili su kuću i dvorište.
"Bila je to prava džugla i zmijarnik. Koprive su bile od dva metra. Sve smo to očistili i otkopali čitavo brdo da bi napravili prostrano dvorište. Kuću i potporne zidove sami smo gradili, ručno, bez mešalice. U kofama smo nosili beton", naveo je Đorđević.
Shutterstock
Mnogi ne znaju za ovo selo
Kazao je da mnoge Nišlije ne znaju da postoji selo u kom je život po njegovim rečima, pravi raj.
"Za nas je ovo produžetak života. Radimo u našem voćnjaku kad je potrebno, sređujemo dvorište, imamo mali plastenik sa paradajzom. Spavamo koliko hoćemo, zdravo se hranimo, a slavuji nam po ceo dan pevaju", rekao je Đorđević.
Dodao je da se nijednog trenutka nije pokajao što se iz Niša preselio u selo, iako je rođen u gradskoj opštini Palilula.
"Naš stan u Nišu je mali, kako bi svi zajedno živeli tamo, supruga, sin ćerka, unuka i ja. Ovako nam je neuporedivo bolje. Deca nas obilaze, donose nam namirnice. Mi ovde uspevamo da uštedimo od naših penzija i da njima svakog meseca damo tu ušteđevinu", izjavio je Đorđević koji je penziju stekao radeći u Lutkarskom pozorištu u Nišu.
Njegova supruga Gordana rekla je da joj život u gradu nimalo ne nedostaje i da je za poslednje dve godine samo tri puta otišla u Niš.
"Bilo nam je teško kada smo gradili kuću i sređivali dvorište, ali sada nam je odlično. Imamo uvek po nešto da radimo u dvorištu, a najviše volim da se bavim cvećem. Imam preko 300 lala i preko 400 perunika. Imam i svoju stenu sa najrazličitijim cvećem koja je najlepša u proleće", rekla je Gordana.
Shutterstock
Selo je dobilo ime po manastiru koji datira još iz 14. veka, a posvećen je letnjem Svetom Nikoli, odnosno prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja.
Prema pisanim tragovima, oko crkve, izgrađene na prostoru nekadašnjeg manastira 1838. godine podignuto je selo Manastir. Prvi stanovnici bili su Srbi koji su se tu doselili sa prostora Kosova i Metohije.
Predanje govori da je Manastir jedno do retkih sela na području juga Srbije u koje Turci za vreme svoje vladavine nikada nisu kročili nogom.
(Niške vesti)
Mnogi srpski junaci su svoje rane vidali upravo ovde: Jedna je od najlepših banja koje imamo, pravi raj prirode!
Sve to je najverovatnije i dovelo do nastanka naziva ove banje, koja kao takozvano narodno lečilište funkcioniše počev od 1935. godine
Ova banja je jedna od najlepših u Srbiji, a smeštaj je 2.000 dinara: Nećete verovati kad vidite ostale cene
Osim toga što povoljno deluje na reumatska i dermatološka stanja, ima blagotvorno dejstvo i na probleme ginekološke i urološke prirode.
Nestvarno mesto na zapadu Srbije – tu se gnezde beloglavi supovi i pogled puca na kanjon Drine: Posetioci iz čitavog sveta obilaze vidikovac Lokve kod Ljubovije
Kada je Bog delio prirodna bogatstva, po svoj prilici njaviše se zadržao u Zapadnoj Srbiji jer ne mogu da se izboroje svi fascinantni vidikovci na njenoj teritoriji.
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Noćenje košta 700 dinara, a izvori su stari 80.000 godina: Srbi se masovno leče kupanjem u ovoj našoj banji!
Izvori ove banje su stari oko 80.000 godina, a organizovanje i korišćenje banjske vode za lečenje počinje 1936. godine.
Komentari(0)