MLADI GORŠTAK IZ BEOGRADA Napustio grad da bi svoj život započeo u selu kod Kuršumlije na dedovini (VIDEO)
Milan živi sam u pustom selu Šatra.
Selo Šatra, u srcu Toplice kod Kuršumlije, ima samo jednog stanovnika, tridesetjednogodišnjeg Milana Vasiljevića. Milan je nakon dugogodišnjeg života u Beogradu gde je i rođen, odlučio da napusti užurban gradski život i vrati se u svoju dedovinu.
Odlučivši da se vrati svojim korenima, Milanova najveća želja bila je da iskusi kako su to živeli njegovi pradedovi. Odluku je doneo pre tri godine, kada se i preselio u ovo selo koje se nalazi uz samu administrativnu granicu sa Kosovom.
Odlučujući trenutak za preseljenje bio je početak kovida koji ga je naterao da svoj život promeni iz korena.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Tvrđava na brdu iznad Prokuplja koja čuva tragove Rimljana, Vizantije i ustanika – Večiti stražar iznad Toplice
Iznad Prokuplja, u srcu Toplice, uzdiže se brdo Hisar, simbol grada i svedok burne prošlosti ovog kraja. Njegovo ime, koje potiče iz turskog jezika i znači „tvrđava“, govori o vekovima u kojima je ovo brdo bilo strateška tačka i bedem odbrane. Ali, Hisar je mnogo više od kamenitog uzvišenja – on je arheološko nalazište, izletište i mesto gde se ukrštaju prošlost i svakodnevni život.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Tvrđava na brdu iznad Prokuplja koja čuva tragove Rimljana, Vizantije i ustanika – Večiti stražar iznad Toplice
Iznad Prokuplja, u srcu Toplice, uzdiže se brdo Hisar, simbol grada i svedok burne prošlosti ovog kraja. Njegovo ime, koje potiče iz turskog jezika i znači „tvrđava“, govori o vekovima u kojima je ovo brdo bilo strateška tačka i bedem odbrane. Ali, Hisar je mnogo više od kamenitog uzvišenja – on je arheološko nalazište, izletište i mesto gde se ukrštaju prošlost i svakodnevni život.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Tvrđava na brdu iznad Prokuplja koja čuva tragove Rimljana, Vizantije i ustanika – Večiti stražar iznad Toplice
Iznad Prokuplja, u srcu Toplice, uzdiže se brdo Hisar, simbol grada i svedok burne prošlosti ovog kraja. Njegovo ime, koje potiče iz turskog jezika i znači „tvrđava“, govori o vekovima u kojima je ovo brdo bilo strateška tačka i bedem odbrane. Ali, Hisar je mnogo više od kamenitog uzvišenja – on je arheološko nalazište, izletište i mesto gde se ukrštaju prošlost i svakodnevni život.
"Presudan trenutak za preseljenje upravo je bila korona. Ono zatvaranje silno, rekao sam sebi, Milane tebi je najbitnija sloboda. I to je bilo to, želeo sam da se vratim ovde, svojim korenima, svojoj zemlji, svom imanju, da čuvam svoju šumu, svoju dedovinu", rekao je Milan koji je odlučan u tome da ostane u selu Šatra, u kojoj niko od njegove porodie poslednjih 30 godina nije živeo.
Printscreen/Youtube/Povratak na selo
Dom pronašao na selu
Od kada se preselio, Milan kaže da se nije pokajao, te da je i pored kuće i stana u Beogradu, u ovom selu je konačno pronašao svoj dom. A kako do prvog asfaltiranog puta putuje oko 45 minuta, kaže da je jedino to ono što bi voleo da je drugačije.
"Mogao bih reći da je to jedina stvar koju bih voleo da je drugačija u ovoj mojoj životnoj priči. Putujem dosta dugo do puta, ali opet nemam potrebe da idem stalno do grada. Volim i što nema nikog", rekao je Milan za Jutjub kanal "Povratak na selo."
Ovaj gorštak iz Beograda je uprkos nedostatku vode u ovom selu, uspeo sa tri kilometara da dovede vodu.
"Sve sa vodom ima posebnu priču. Moj pradeda i čukundeda su ovde živeli a nisu imali vodu. Možda je nekom nezamislivo, ali vukli su vodu sa velikih daljina. Onda smo otac i ja odlučili da je sprovedemo. Zanimljivo je da je pradeda u imanet svojoj deci ostavio samo to, da nekada sprovedu vodu na imanju", rekao je on, smatrajući da je upravo taj poduhvat sa vodom dao život ovom selu.
Porodica je ono što fali ovom selu
Glavna želja koju Vasiljević ima jeste da u jednom trenutku osnuje porodicu baš na ovom imanju, za koje smatra da je baš to ono što fali ovom selu. Uprkos neuspelom pokušaju da svoju želju ostvari, kada je bivša supruga ipak odlučičila da selo nije za nju, Milan se nada da će u budućnosti imati više sreće.
"Poseban motiv za život koji vodim je da osnujem porodicu. Da dobijem mogućnost da sutra dan svoju decu vaspitavam na selu. Da budem svoj gazda i da ne idem na posao. Ja dolazim iz velikog grada, sve sam video te zaključio da je jako teško vaspitati decu kada ideš na posao", rekao je on dodavši da više ne može da zamisli da radi od 9 do 5.
Milan se bavi voćarstvom kao osnovnim izvorom prihoda, a sve što radi kaže, ne bi bilo moguće bez podrške porodice. Iako na selu živi sam, otac mu često dolazi kada nastupe teški sezonski radovi. Takođe, pored brojnih domaćih životinja, kao što su koze, kokoške... Milan ima i zečeve.
Budućnost na selu?
Planovi ovog momka za budućnost jesu da svoje imanje razvije što više može. Sav njegov trud želi da ostane u ovom selu.
"Posle ljudi kao resurs za ulaganje, jeste priroda i poljoprivreda, tako da guram to i nadam se najboljem. Nema ništa lepse nego kada se probudš naspavan, odmoran, uživas u tišini koju daje priroda. To je mir. Čovek je u pravom smislu čovek kada je svoj i kada živi od svog rada" - rekao je Milan, dodavši da je njegov pradeda naterao mlađe generacije u grad, misleći da je to uspeh u životu.
Međutim samo dve generacije kasnije, Milan je odlučio da se vrati i započne novu priču na selu.
(Povratak na selo)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
TAJNA MESTA BEZ PUTA: Zašto je selo Drvengrad u Mokroj Gori, pre Kusturice, bilo poznato po čudnim proricanjima
Pre nego što je postao turistička ikona i filmski set, Drvengrad u Mokroj Gori bio je samo jedno od mnogih brdskih sela zapadne Srbije. Otkrivamo kako je nastala ideja o kućama "sklopljenim" na brdu i kakvu tajnu proricanja je skrivala Šarganska osmica.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Komentari(0)