DREVNA TAJNA SMEDEREVSKE TVRĐAVE: Jedna kula čuva dokaz o tome da ŽIVIMO U 7531. GODINI! (FOTO)
Za sve one koji su sigurni u to da trenutno živimo u dvehiljaditim evo pitanja – zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? Ili zašto ima zapisa da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u misterioznom kalendaru koji su Srbi nekada koristili.
Pitanje usaglašavanja kalendara koje se s vremena na vreme pokrene u srpskoj javnosti zapravo je priča stara vekovima. “Kalendarski problem” nije ni lak ni jednoznačan, pa odgovor na pitanje – u kojoj godini sada živimo, nije uopšte jednostavan koliko se na prvi pogled može činiti.
Zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? Kako to da neki istoričari navode da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? A zašto postoje zapisi da je čuveni zakonik cara Dušana donet je 6857. godine?
Shutterstock
Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u kalendaru koji su Srbi koristili od osnivanja države, pa sve do prihvatanja julijanskog kalendara u XIX veku.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
SREDNJOVEKOVNI BISER SRBIJE: Zadivljuje turiste svojom lepotom, skriva tajnu blaga Brankovića i priča priče prošlih vremena (FOTO)
Smederevska tvrđava, smeštena na ušću reke Jezave u Dunav, predstavlja jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na Balkanu.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
SREDNJOVEKOVNI BISER SRBIJE: Zadivljuje turiste svojom lepotom, skriva tajnu blaga Brankovića i priča priče prošlih vremena (FOTO)
Smederevska tvrđava, smeštena na ušću reke Jezave u Dunav, predstavlja jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na Balkanu.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
SREDNJOVEKOVNI BISER SRBIJE: Zadivljuje turiste svojom lepotom, skriva tajnu blaga Brankovića i priča priče prošlih vremena (FOTO)
Smederevska tvrđava, smeštena na ušću reke Jezave u Dunav, predstavlja jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na Balkanu.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
SREDNJOVEKOVNI BISER SRBIJE: Zadivljuje turiste svojom lepotom, skriva tajnu blaga Brankovića i priča priče prošlih vremena (FOTO)
Smederevska tvrđava, smeštena na ušću reke Jezave u Dunav, predstavlja jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na Balkanu.
Živimo u 7531. godini!
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
SREDNJOVEKOVNI BISER SRBIJE: Zadivljuje turiste svojom lepotom, skriva tajnu blaga Brankovića i priča priče prošlih vremena (FOTO)
Smederevska tvrđava, smeštena na ušću reke Jezave u Dunav, predstavlja jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na Balkanu.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
SREDNJOVEKOVNI BISER SRBIJE: Zadivljuje turiste svojom lepotom, skriva tajnu blaga Brankovića i priča priče prošlih vremena (FOTO)
Smederevska tvrđava, smeštena na ušću reke Jezave u Dunav, predstavlja jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na Balkanu.
Srpski narodni kalendar (Godišnjak vremenski) predstavlja skup manje-više nepisanih pravila kojih se srpski narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima. Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve ali se od njega i dosta razlikuje: po imenima praznika, kojima je dao svoja specifična obeležja, mjesece nazvao staroslovenskim imenima ili imenima praznika staroslovenske mitologije, i dao im svoja tumačenja i načine izračunavanja, piše vikipedija.
Reč je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po njemu, godine su se brojale od Velikog potopa tj. “postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa”.
Prema njemu, ovo nije 2023. nego 7531. godina!
vikipedija
Ovaj kalendar su koristili mnogi narodi, a pre svega Vizantijci. Ipak, srpska “varijanta”, osim što ima indicija da je starija od naseljavanja Slovena na ove prostore, posebna je još po nečemu.
Naime, ona jedina datum beleži u formaciji – godina-mesec-dan i ima samo dva godišnja doba – leto i zimu (ili po narodnom verovanju – Đurđevdan i Mitrovdan).
Srbi su vreme ovim kalendarom zvanično merili od vremena Svetog Save 1219. godine kada je ovo postao zvanični kalendar Srpske pravoslavne crkve, pa sve do 19.veka. Od tada, svi dokumenti, nadgrobni spomenici, povelje, današnji spomenici kulture… vremenski su određivani prema njemu.
Najstariji sačuvani dokumenti na kojima su vidi upotreba ovog kalendara jesu Studenički tipik iz 1195. (tj. 6703. godine) i Karejski tipik Svetog Save iz 1199. (ili 6707.) godine.
Najupečatljiviji dokaz je svakako kula u Smederevskoj tvrđavi. Prevod natpisa na jednoj od kula unutrašnjeg “Malog” grada kaže: “Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom. Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)”
Posle ovog perioda, Srbi su prihvatili julijanski kalendar, a 1919. godine i gregorijanski.
Napuštanjem “starog” kalendara u Srbiji je zapravo otvoreno “kalendarsko pitanje” i rasprave koje traju do današnjeg dana.
Kako doći do Smederevske tvrđave, pogledajte na sledećoj mapi:
(Istorijski zabavnik, vikipedija)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
TAJNA MESTA BEZ PUTA: Zašto je selo Drvengrad u Mokroj Gori, pre Kusturice, bilo poznato po čudnim proricanjima
Pre nego što je postao turistička ikona i filmski set, Drvengrad u Mokroj Gori bio je samo jedno od mnogih brdskih sela zapadne Srbije. Otkrivamo kako je nastala ideja o kućama "sklopljenim" na brdu i kakvu tajnu proricanja je skrivala Šarganska osmica.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Komentari(0)