SLABO POZNATA SVETINJA SA ZANIMLJIVOM PRIČOM Manastir na Ozrenu koji su napravili Jermeni pre više od 600 godina
U neposrednoj blizini manastira Jermenčić nalazi se veliki broj izvora, čak osam, od kojih je dva kaptirao sam hajduk Veljko.
Po jednom predanju manastir su podigli jermenski vojnici 1392. godine, koji su kao vazalna vojska učestvovali u boju na Kosovu na strani Turaka. Kada su videli da se bore protiv Hrišćana, napustili su bitku, prešli na stranu Srba. Po drugim pričama radi se o Jermenima koji su bežali od Turaka.
Oni su podigli manastir, za koji se priča da je bio veoma bogat i da je brojao preko 400 monaha. Po drugom izvoru manastir su podigli jermenski monasi. Kaluđeri su posle turskog razaranja izbegli na Frušku Goru. Crkva je obnovljena za vreme Prvog srpskog ustanka po zapovesti srpskog vožda Karađorđa.
Printscreen
Možda vas zanima:
NESTVARNA PRIČA MANASTIRA UVAC KOD ZLATIBORA Paljen je i razaran, ali je posle 300 godina dobio novi život (FOTO)
Kad su na arheološkom lokalitetu otkrivene zidine crkve, verovalo se da je tu nekada bila crkva Janja, posvećena Rođenju Presvete Bogorodice.
VERNICI KAŽU DA JE ČUDOTVORNA U manastiru na Fruškoj gori čuva se freska stara više od 500 godina (FOTO)
Nije sa sigurnošću poznato ni kada je ovaj manastir u Srbiji podignut, niti ko je bio ktitor; prvi put se u pisanim izvorima pominje u ranoj drugoj polovini 16. veka.
Možda vas zanima:
NESTVARNA PRIČA MANASTIRA UVAC KOD ZLATIBORA Paljen je i razaran, ali je posle 300 godina dobio novi život (FOTO)
Kad su na arheološkom lokalitetu otkrivene zidine crkve, verovalo se da je tu nekada bila crkva Janja, posvećena Rođenju Presvete Bogorodice.
VERNICI KAŽU DA JE ČUDOTVORNA U manastiru na Fruškoj gori čuva se freska stara više od 500 godina (FOTO)
Nije sa sigurnošću poznato ni kada je ovaj manastir u Srbiji podignut, niti ko je bio ktitor; prvi put se u pisanim izvorima pominje u ranoj drugoj polovini 16. veka.
Možda vas zanima:
NESTVARNA PRIČA MANASTIRA UVAC KOD ZLATIBORA Paljen je i razaran, ali je posle 300 godina dobio novi život (FOTO)
Kad su na arheološkom lokalitetu otkrivene zidine crkve, verovalo se da je tu nekada bila crkva Janja, posvećena Rođenju Presvete Bogorodice.
VERNICI KAŽU DA JE ČUDOTVORNA U manastiru na Fruškoj gori čuva se freska stara više od 500 godina (FOTO)
Nije sa sigurnošću poznato ni kada je ovaj manastir u Srbiji podignut, niti ko je bio ktitor; prvi put se u pisanim izvorima pominje u ranoj drugoj polovini 16. veka.
Danas u manastiru nema sveštenih lica, ali postoje pokušaji da manastir ponovo oživi. Pisanih dokumenata o postanku i razvoju manastira nema, jer su uništeni za vreme paljenja manastira od strane Turaka 1796. godine.
OVO JE JEDAN OD NAJLEPŠIH MANASTIRA NA FRUŠKOJ GORI: Zovu ga i Srpska Sveta gora, a evo šta se u njemu DEŠAVA!
Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora, oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava
CRNO OGLEDALO ISTOKA: Jezero gde se utopilo više ribolovaca i zašto lokalci izbegavaju da plivaju
Borsko jezero na istoku Srbije važi za turistički dragulj, ali iza njegove bistre vode krije se mračna priča o nesrećama i legendama. Otkrivamo zašto ovo veštačko jezero, stvoreno na mestu rudnika, ima reputaciju opasnog mesta koje iznenada "vuče" kupače i kako je njegova prošlost dovela do misterije.
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
TAJNA MESTA BEZ PUTA: Zašto je selo Drvengrad u Mokroj Gori, pre Kusturice, bilo poznato po čudnim proricanjima
Pre nego što je postao turistička ikona i filmski set, Drvengrad u Mokroj Gori bio je samo jedno od mnogih brdskih sela zapadne Srbije. Otkrivamo kako je nastala ideja o kućama "sklopljenim" na brdu i kakvu tajnu proricanja je skrivala Šarganska osmica.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
Komentari(0)