OVAJ HRAM ČUVA MOŠTI 14 SVETITELJA Nalazi se u jednom od najvećih i najlepših parkova, u četvrti Niša (FOTO/VIDEO)
Hram u Nišu je jedan od najvećih i najmlađih hramova u našoj zemlji, odnedavno poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene je hram Niške eparhije Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi u novoizgrađenom parku Sveti Sava i delu grada Niša. Hram je grad Niš posvetio znamenitom Nišliji Konstantinu Velikom i njegovoj majci Jeleni, čiju slavu i slavi.
Shutterstock/Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu
Car Konstantin Veliki i carica Jelena
Car Konstantin Veliki (lat.Constantinus Magnus)', po kome hram nosi ime. rođen je 27. februara oko 272. godine u Naisu (sadašnjem Nišu), isto kao i njegova majka, carica Jelena. Preminuo je 22. maja 337. godine u Nikomediji, današnjem gradu Izmitu, u Turskoj.
Kao rimski car (od 324— do 337) bio je poznat po tome što je doneo dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije:
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
vikipedija/car Konstantin Veliki
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Možda vas zanima:
KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?
NAJČEMERNIJI SRPSKI GREH Samo sloga Srbina spašava (VIDEO)
Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Sa jedne strane, stao je na kraj progonu hrišćana, pa čak i prešao u hrišćansku veru, i tim činom obezbedio hrišćanstvu zavidan položaj vodeće monoteističke religije (koji ima i danas) Milanskim ediktom 313. godine.
Sa druge strane, osnovao je grad ravan Rimu – Konstantinopolj ili Carigrad, sadašnji Istanbul, i tako osigurao opstanak Carstva na Istoku dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.
vikipedija/car Konstantin Veliki
Istorija
Kamen temeljac za izgradnju hrama postavljen je, na Lazarevu subotu, 3. aprila 1999. godine (u vreme Bombardovanja Srbije 1999) u prisustvu niškog episkopa Irineja, sveštenstva i vernika grada Niša i okoline.
Za gradnju Hrama angažovani su: Projektant: arhitekta Jovan Mandić, i arhitekta Jelena Mandić. Izvođač radova bio je Građevinar Niš, a investitor Grad Niš.
U temelj hrama, uz tri kamena temeljca, postavljena je boca sa poveljom i sve skupa zaliveno betonom. Na tom mestu postavljen je Krst. Sa početkom iskopavanja kripte Hrama Krst je izmešten pored gradilišta i postao je mesto okupljanja vernog naroda radi molitve. Ubrzo je sagrađena kapelica u kojoj je otac Ljubiša Marković organizovao redovno dežurstvo. Potom je izrađena nova kapelica sa vratima koja su se zaključavala. Postavljene su i ikone i gorionik za sveće.
Hram je građen u sklopu priprema za obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu 2013. godine, u jednom od najvećih niških parkova, parku Svetog Save.
Ispred kapelice, na mestu gde će će se izgraditi hram, 3. juna 2001. godine presečen je slavski kolač. U tadašnjoj Skupštini Grada Niša je prvi put proslaljena slava Sv. cara Konstantina i carice Jelene, koju je te godine Grad Niš hramovnu slavu ovog hrama prihvatio kao slavu Grada Niša.
Na dan 12. septembra 2002. godine tadašnji Episkop niški Irinej, a kasnije Patrijarh srpski, izvršio je osvećenje krstova, i njihovo podizanje na novosagrađeni naš hram u prisustvu mnogobrojnog sveštenstva, monaštva i vernka iz Niša i okoline.
Uoči Božića 2003. godine u prisustvu velikog broja verujućeg naroda prvi put je izvršeno osvećenje i paljenje badnjaka ispred hrama, a iste godina osvećena je i Bogojavljenska vodica.
Nakon četiri godina od utemeljenja gradske slave prvi put je u zvanični program proslave ušla je i jedna izložba umetničkih dela. Članovi multimedijalnog Udruženja „Car Konstantin“ priredili su izložbu akvarela, ulja na platnu, akrila ikona i skulptura inspirisanih uglavnom motivima Vizantije. Rezanjem slavskog kolača izložbu je u kripti hrama otvorio tadašnji vladika niški Irinej. Izložba je bila i prodajnog karaktera a deo novca bio je namenjen za izgradnju hrama.
Uoči gradske slave 2005. godine uz prisustvo velikog broja građana i ličnosti iz javnog gradskog života i gostiju iz inostranstva izveden je bogat muzičko scenski program. Na kome je između ostalih učestvovao i tada osnovani Crkveno igrački ansambl „Branko“ iz Niša. Nakon Svete Liturgije na kojoj je načalstvovao tadašnji episkop niški Irinej u prisustvu velikog broja verujućeg naroda i mnogobrojnih predstavnika vlasti grada Niša, kao i predstavnika iz inostranstva, a nakon rezanja slavskog kolača, pošlo se u Litiju na kojoj su se prvi put po blagoslovu tadašnjeg vladike oglasila Zvona sa hrama.
Jedanaest godina kasnije okončana je prva faza gradnje hrama, kada je započeto njeno oblaganje belim kamenom.
Izgled hrama
Hram je izgrađen po projektu arhitekata, supružnika Jovana i Jelena Mandić u vizantijskom stilu, u dva nivoa, površine 550 m², u jednom ili 1.100 m² u dva nivoa, sa jednom kupolom, centralno postavljenim naosom, pripratom, dva zvonika, galerijom za hor i kriptnim delom koji čini velika sala sa bočnim, pomoćnim prostorijama, kuhinjom, trpezarijom mokrim čvorovi, zimskom crkvom, krstionicom, bibliotekom i kancelarijom.
Hram ima frontalno i bočno stepenište, sa većim centralnim ulazom na zapadnoj strani i pomoćnim ulazom sa rampom za osobe sa posebnim potrebama, na severnoj strani. Svetlost u crkvu prodire kroz otvore na bočnim stranama i kupolama od kojih je samo jedan sa vitražom.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene nije kompletno završen.
Freskodekoracija
Hram nije u potpunosti završen. Freskodekorisan je samo oltarski deo. Oslikan je i ikonostas, a samo na jednoj od kupola nalazi se vitraž. U hramu je ostalo oko 2.000 kvadratnih metara, za freskodekoraciju, a imajući u vidu da je tehnika freskoslikarstva veoma skupa, za to će trebati puno novca i puno vremena.
Sa freskopisanjem se privremeno prestalo, ne samo iz materijalnih razloga već i zbog lošeg rešenje da gorionici za sveće budu unutar hrama, što se pokazalo kao loše jer stvara ozbiljne probleme pa je crkva u dimu, a time bi se freskopis ozbiljno ugrozio.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, na mapi:
Izvor: vikipedija
Uđete bolesni, a izađete preporođeni! Ova banja je pravo čudo, o njenoj lekovitosti se naširoko priča
Termalna voda ima konstatnu temperataru od 26 stepeni, a istraživanja Instituta za rehabilitaciju iz Beograda su pokazala da ima izuzetno specifične fizičko-hemisjke karakteristike.
Rudinsko jezero kod Sjenice: Nestvarno plavetnilo koje ne postoji na mapama
Na visoravni između Peštera i Zlatara, nadomak sela Rudine, nalazi se veštačko jezero koje nije poznato ni većini lokalnih turista. Rudinsko jezero, stvoreno zbog regulacije vodotoka, danas je pravo prirodno ogledalo – tiho, čisto i gotovo zaboravljeno.
Veliki vrh kod sela Lopiže: Najlepši nepoznati vidikovac iznad Uvca
Iznad čuvenih meandara reke Uvac, postoji vidikovac koji turisti retko posećuju, ali koji nudi jedan od najimpresivnijih pogleda u Srbiji. Veliki vrh, smešten iznad sela Lopiže, prava je prirodna terasa za ljubitelje tišine, fotografije i planinarenja.
Ova banja u Srbiji ima jednu od najlekovitijih voda u Evropi: Zbog blagodeti i lečenja dolaze ljudi iz celog sveta
Za njena lekovita svojstva znali su još Dositej Obradović i knez Miloš
Vodopad Kozica kod Ljubovije: Najmanji vodopad u Srbiji koji skriva najlepši planinski potok
Na obroncima Azbukovice, u blizini Ljubovije, nalazi se vodopad koji visinom ne osvaja, ali lepotom toka i prirodnim ambijentom oduzima dah. Vodopad Kozica, visok svega tri metra, deo je istoimenog potoka koji pravi jedno od najčistijih kupališta u zapadnoj Srbiji.
Komentari(0)