SRPKINJE IPAK POSETILE SVETU GORU Znate li neverovatnu priču o manastiru Hilandar, čudu majke Božije? (VIDEO)

Jelena Vamović

14:00

Zanimljivosti 0

Hilandar je srpski manastir koji se nalazi u severnom delu Svete gore Atonske, države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina.

SRPKINJE IPAK POSETILE SVETU GORU Znate li neverovatnu priču o manastiru Hilandar, čudu majke Božije? (VIDEO)
Printscreen:vikipedija

Sveta gora je smeštena na Atosu, trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj, a manastir se nalazi na 2,5 kilometara od mora.

U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte.

Po jednoj legendi, ime srpske carske lavre Hilandar nastalo je po reči hili – hiljadu ili mnoštvo i andara – magla, nakon što je Bogorodica čudom spasla Hilandar, koji joj je posvećen, od najezde krstaša koji su 1204. godine spalili i opljačkali Konstantinopolj.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Po predanju, kad su dve grupe napadača počele da nadiru sa severa i juga prema manastiru, Bogorodica je poslala magle iz šuma Mileja da ih okruže. Dezorijentisani razbojnici su naleteli jedni na druge i počeli da se ubijaju međusobno.

Trojica latinskih krstaša koji su preživeli napad predali su se i zatražili da ostanu kao pravoslavni monasi u Hilandaru.

A istorija govori da su Hilandar, četvrti po rangu od 20 zvanično priznatih manastira na Svetoj gori, osnovali 1198. godine gore pomenuti veliki župan Stefan Nemanja i njegov sin, Sveti Sava. Posvetili su ga Uspenju Presvete Bogorodice. Te godine je vizantijski car Aleksije treći, poznatiji kao „Anđeo“ izdao povelju Simeonu i Savi „kojom se manastir Hilandar i svetilišta u Milejama daruju da Srbima budu na večni poklon“.

A da li ste se ikada pitali zašto žene ne smeju na Svetu Goru?

O tome zašto je Sveta Gora zabranjena za žene danas postoji zapravo samo legenda. Prema njoj, Bogorodica je jednom tuda plovila sa Svetim apostolom Jovanom ka Kipru kada se podigla velika oluja. To ih je prisililo da pristanu baš na Atosu, kraj današnje luke manastira Iviron.

Bogorodica je izašla na obalu i, oduševljena lepotom blagoslovila je i zamolila Isusa da poluostrvo daruje njoj. Tada se začuo glas: “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“.

Od tog trenutka Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj i zato tu nije dozvoljen pristup drugim ženama.

Nešto prozaičnije objašnjenje govori da je Sveta Gora mesto na kome žive isključivo muški monasi i da je ženama zabranjen pristup kako ih ne bi dovodile u iskušenje i skretale im misli da njihove misije.

Na primer, sve do 11. veka na poluostrvu je tolerisano prisustvo pastira, a onda je vaseljenski patrijarh strogo zabranio njihovo prisustvo.

Razlog? Pastirice su često znale da izazivaju i uznemiruju monahe i dešavalo se da zbog toga manastiri gube kaluđere.

Malo istorije i mnogo legendi

Atos je u prethrišćansko vreme zapravo bio čuven po mnogobožačkim hramovima, a naročito je poznat bio hram Zevsa Munjobije na samom vrhu planine. Oko ovih bogomolja živelo je i stanovništvo, ali kada i zašto je raseljeno, nije baš najjasnije.

Legenda kaže da su, onog trenutka kada je Bogorodica kročila na obalu, svi paganski hramovi popadali, uključujući i Zevsov hram. Videvši ovo, stanovnici Atosa su primili hrišćanstvo, a na mestu Zevsovog hrama podigli drveni manastir Sveti Kliment.

Istoričari veruju da je činjenica da su arabljanski gusari “glavni krivci” za raseljavanje stanovništva sa ovog mesta. Oni su terorisali priobalne gradove Halkidikija, pa je narod pobegao sa Atosa, a ostala je tek šačica siromašnih isposnika koje morski razbojnici nisu dirali jer nisu imali ništa što bi se moglo opljačkati.

Nauka kaže da tek od 7. veka postoje pisani tragovi sa Svete Gore koja tada postaje utočište izbeglih monaha koji se povlače pred islamskim osvajačima.

Sveta Gora je kao manastirska zajednica formalno osnovana 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, danas najveći i najznačajniji od 20 manastira. Manastir je uživao zaštitu vizantijskih careva, Rusije, a u dugom periodu kad se Romejsko carstvo urušilo, a rusko se još nije uzdiglo i - Srbije!

Srpski vladari i njihove porodice vekovima su davale novac i bili čuvari čitavog Atosa. Osim Hilandara, izgradili su manastire Simonopetru, Grigorijat, Svetog Pavla gde se nekoliko vekova služilo na srpskom jeziku.

Srpkinje koje su ipak posetile Svetu Goru

Srpski Hilandar jedinstven je među svetogorskim manastirima jer je, prema legendi, tu Bogorodica dozvolila caru Dušanu da dovede svoju suprugu, caricu Jelenu, i tako se skloni od kuge.

Ipak, iz poštovanja prema svetinji, carica je zapravo boravila u hilandarskoj luci Hrusiji, a na kopnu je nošena u nosiljci tako da nije kročila na tlo i prekršila zakon.

Još jedna Srpkinja se pominje kao osoba koja je možda posetila Svetu Goru. Naime, manastir Svetog Pavla podigao je despot Đurađ Branković, a zajedno sa još nekoliko svetinja, darivala ga je despotova ćerka Mara.

Turske hronike navode da je ovom prilikom Mara posetila Svetu Goru dok manastirsko predanje kaže da je istina da je potonja osmanska sultanija (bila je udata za sultana Murata II) bila ktitorka, ali da nije kročila na tlo poluostrva upravo jer je znala da je ženama to zabranjeno.

SRPKINJE IPAK POSETILE SVETU GORU Znate li neverovatnu priču o manastiru Hilandar, čudu majke Božije? (VIDEO) Printscreen:vikipedija
 

 

Izvor: danas, kurir, istorijskizabavnik

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
srbija pravoslavlje Hilandar Sveta Gora carica Jelena Nemanjići Sveti Sava Stefan Nemanja bogorodica

Komentari(0)

Loading