1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Shutterstock
Kuća Mihaila Petrovića Alasa nalazi se na Kosančićevom vencu
broj 22 u Beogradu. Kuća datira iz 1910.godine pо planоvima arhitеktе Pеtra Bajalоvića. Proglašena je za spomenik kulture 1966.godine .
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Izgrađena je na mestu srušene kuće koja je pripadala, beogradskom proti, Novici Lazareviću. Kuća je u Prvom i Drugom svetskom ratu pretrpela oštećenja,pa je bila obnavljana.
Od kada je kuća pod zaštitom države rađene su dve restauracije. Prva restauracija kuće rađena je 1968, povodom 100 godina od rođenja Mihaila Petrovića. Druga restauracija završena je početkom 2018.godine.
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Kada krenete niz Francusku ulicu, uklesanu u dorćolsku padinu i za sobom ostavite Narodno pozorište, baš na uglu sa Gospodar Jevremovom, pod brojem 21, nalazi se kuća Nikole Pašića. Ova građevina čuva mnoge tajne našeg najuticajnijeg državnika sa kraja 19. i početka 20.veka.
Komentari(0)