NAJVEĆA ŠUMSKA ŽIVOTINJA U EVROPI Najbrojnija populacija ogromnih gorskih zveri u Evropi živi na planini Tari
Poznata po netaknutim prirodnim lepotama i Pančićevoj omorici, planina Tara može da se pohvali da se na njenim padinama trenutno nalazi i najbrojnija populacija mrkih medveda, koji važe za najveće šumske životinje u Evropi.
Iako je uobičajeno da tokom zime budu manje aktivni, to ne mora da znači da prespavaju nekoliko meseci. Vrlo često se poslednjih godina usled visokih temperatura, ranije bude iz zimskog sna. Njihovo kretanje pomno se prati čitavih 15 godina, uz pomoć satelitskih ogrlica, a do sada je ogrlice dobilo 22 jedinke i za sve ovo vreme dale su pregršt izuzteno važnih informacija.
"Godinama unazad vrši se monotoring mrkog medveda. Na taj način ustanovili smo da se itekako puno kreću. Dešavalo se da mlađi medvedi koji traže svoj životni prostor pređu dnevno do 60 kilometara, a neki su za 9 meseci prešli čak oko 1.800 kilometara. Dok je lepo vreme oni znaju da preplivaju Drinu, prošetaju do Zenice oko 270 kilometara i vrate se u svoje prirodno stanište", rekao je Ranko Milanović, rukovodilac službe za informisanje u NP Tara.
Možda vas zanima:
JEDNA OD NAJVEĆIH ŽIVIH ZVERI EVROPE Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan, ima strahovitu snagu i retko napada ljude
Mrki medved (lat. Ursus arctos) vrsta je zveri iz porodice medveda, široko rasprostranjena u severnoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Severnoj Americi populacije smeđih medveda često se nazivaju grizli. Jedan je od najvećih živih zemaljskih pripadnika reda Carnivora, čiji je rival po veličini samo njegov najbliži srodnik, polarni medved (Ursus maritimus), koji je mnogo manje varijabilan po veličini i nešto veći u proseku.
Odu peške do Zenice pa se vrate kući na Taru da dremaju: Medvedi se spremaju za zimski san - zbog klimatskih promena pitanje je da li će u njega uopšte utonuti
Sve češće se dešava da medvedi kao nikad pre prilaze kućama u potrazi za hranom. Medvedi su trenutno u stanju hiperfagije, tačnije intenzivno se kreću u potrazi za hranom pre nego što utonu u hibernaciju, tojest u svoj zimski san. Ipak, usled klimatskih promena i sve blažih zima dešava se da oni uopšte ne spavaju preko zime.
Možda vas zanima:
JEDNA OD NAJVEĆIH ŽIVIH ZVERI EVROPE Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan, ima strahovitu snagu i retko napada ljude
Mrki medved (lat. Ursus arctos) vrsta je zveri iz porodice medveda, široko rasprostranjena u severnoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Severnoj Americi populacije smeđih medveda često se nazivaju grizli. Jedan je od najvećih živih zemaljskih pripadnika reda Carnivora, čiji je rival po veličini samo njegov najbliži srodnik, polarni medved (Ursus maritimus), koji je mnogo manje varijabilan po veličini i nešto veći u proseku.
Odu peške do Zenice pa se vrate kući na Taru da dremaju: Medvedi se spremaju za zimski san - zbog klimatskih promena pitanje je da li će u njega uopšte utonuti
Sve češće se dešava da medvedi kao nikad pre prilaze kućama u potrazi za hranom. Medvedi su trenutno u stanju hiperfagije, tačnije intenzivno se kreću u potrazi za hranom pre nego što utonu u hibernaciju, tojest u svoj zimski san. Ipak, usled klimatskih promena i sve blažih zima dešava se da oni uopšte ne spavaju preko zime.
Možda vas zanima:
JEDNA OD NAJVEĆIH ŽIVIH ZVERI EVROPE Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan, ima strahovitu snagu i retko napada ljude
Mrki medved (lat. Ursus arctos) vrsta je zveri iz porodice medveda, široko rasprostranjena u severnoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Severnoj Americi populacije smeđih medveda često se nazivaju grizli. Jedan je od najvećih živih zemaljskih pripadnika reda Carnivora, čiji je rival po veličini samo njegov najbliži srodnik, polarni medved (Ursus maritimus), koji je mnogo manje varijabilan po veličini i nešto veći u proseku.
Odu peške do Zenice pa se vrate kući na Taru da dremaju: Medvedi se spremaju za zimski san - zbog klimatskih promena pitanje je da li će u njega uopšte utonuti
Sve češće se dešava da medvedi kao nikad pre prilaze kućama u potrazi za hranom. Medvedi su trenutno u stanju hiperfagije, tačnije intenzivno se kreću u potrazi za hranom pre nego što utonu u hibernaciju, tojest u svoj zimski san. Ipak, usled klimatskih promena i sve blažih zima dešava se da oni uopšte ne spavaju preko zime.
Tokom hibernacije temperatura tela im se spušta na oko 2 stepena, disanje, puls i metabolizam se usporavaju, ali ipak se lako mogu probuditi i izaći iz brloga, posebno posle perioda otopljavanja. Tokom blagih zima poneki medvedi sve vreme ostanu na nogama. Iako se mnogi plaše susrete sa njima, medvedi vrlo retko ili gotovo nikad prvi ne napadaju ljude. Ne doživljavaju ih kao plen, već ih se plaše i izbegavaju sukobe.
Shutterstock
"Ukoliko prolazite kroz šume Tare svakako je potrebna doza opreznosti, ali veća je verovatnoća da vas udari grom nego da vas napadne medved. Populacija mrkih medveda na našoj teritoriji raste, jer je ta vrsta zaštićena i strogo je zabranjen lov. Oni obitavaju na svim delovima Tare, u kanjonskim delovima Drine, na šumskom području, Mitrovcu", kaže Milanović.
Do sada najkrupnija jedinka mrkog medveda uhvaćena je i obeležena upravo na ovoj planini. Šumski džin težak je 246 kilogarama, star deset godina i dobio je ime Aleksandar po čuvenom vojskovođi Aleksandru Velikom. Osim po svojoj veličini, specifičan je i po tome što je prvi koji je markiran ogrlicom koja ima kameru.
"Ovaj gorostas je poneo posebnu GPS-GSM ogrlicu koja ima takozvanu akcionu kameru. Zahvaljujući njoj imaćemo priliku da vidimo život medveda iz njihove perspektive. Ovako prikupljeni podaci pomoći će nam da bolje razumemo ponašanje i ekologiju ove ugrožene vrste", ističe Ranko Milanović.
Aleksandar je obeležen u okviru projekta "Tajni život medveda" koji se finansira od strane kompanije Telekom Srbija a.d., a ima za cilj da doprinese očuvanju biološke raznovrsnosti Nacionalnog parka Tara i Srbije i podizanju svesti javnosti o potrebi i značaju zaštite ugroženih vrsta.
Ova banja je pravi dragulj Srbije: Pruža odmor kao iz bajke, bogata lekovitom vodom, a cene bagatela!
Mataruška Banja jedna je od najrazvijenijih banja u Srbiji
Ova banja je pravi biser Srbije: Bogata prirodom i lekovitom vodom, a cena noćenja ne može biti jeftinija
Vode Jošaničke Banje mogu da se koriste kod lečenja reumatskih oboljenja
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
OVO JE JEDAN OD NAJLEPŠIH MANASTIRA NA FRUŠKOJ GORI: Zovu ga i Srpska Sveta gora, a evo šta se u njemu DEŠAVA!
Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora, oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava
Komentari(0)