TRAG NEČOVEŠTVA I STRAŠNE OSVETE Zid od lobanja srpskih junaka kao simbol turskog varvarstva i srpskog prkosa
Sa oko 183.000 stanovnika, Niš je treći po veličini grad u Srbiji i jedan od najstarijih gradova u celoj Evropi.
Osnovan 279. pre Hrista, grad su okupirali Rimljani, a kasnije i Osmanlije. Tokom Drugog svetskog rata, Nišom su vladali Nemci, koji su opustošili grad, ubivši mnoge njegove građane.
Vladavina svih ovih sila samo je jedna od stvari koje Niš čine tako privlačnim mestom za posetu, jer se tragovi istorije grada naziru na svakom koraku, bilo da se radi o ostacima rimskih ruševina, osmanske kule od lobanja, ili ostacima nacističkog koncentracionog logora.
Možda vas zanima:
UGLEDNI ČASOPIS OBJAVIO LISTU 5 NAJPOTCENJENIJIH GRADOVA NA BALKANU Na spisku i jedan grad u Srbiji, a evo i zašto
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
NEMI SVEDOK PROŠLOSTI Crkva gde se Stefan Nemanja susreo sa Fridrihom Barbosom za vreme Trećeg krstaškog rata
Svedok vekova i istorije Niša, koji poput čuvara posmatra sa visine na grad i njegove žitelje.
Možda vas zanima:
UGLEDNI ČASOPIS OBJAVIO LISTU 5 NAJPOTCENJENIJIH GRADOVA NA BALKANU Na spisku i jedan grad u Srbiji, a evo i zašto
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
NEMI SVEDOK PROŠLOSTI Crkva gde se Stefan Nemanja susreo sa Fridrihom Barbosom za vreme Trećeg krstaškog rata
Svedok vekova i istorije Niša, koji poput čuvara posmatra sa visine na grad i njegove žitelje.
Možda vas zanima:
UGLEDNI ČASOPIS OBJAVIO LISTU 5 NAJPOTCENJENIJIH GRADOVA NA BALKANU Na spisku i jedan grad u Srbiji, a evo i zašto
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
NEMI SVEDOK PROŠLOSTI Crkva gde se Stefan Nemanja susreo sa Fridrihom Barbosom za vreme Trećeg krstaškog rata
Svedok vekova i istorije Niša, koji poput čuvara posmatra sa visine na grad i njegove žitelje.
Kula Lobanja ili Ćele-Kula jedno je od glavnih turističkih mesta u Nišu koje godišnje poseti od 30.000 do 50.000 posetilaca, od kojih su mnogi Srbi koji hodočaste kako bi iz prve ruke doživeli i videli ovaj važan spomenik za sticanje srpske nezavisnosti. Čuveni franuski putopisac Lamartine 1833. godine zabeležio je:
„Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu djecu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cijenu platili njihovi očevi.“
Kula lobanja podignuta je u maju 1809. godine, ubrzo nakon što su Osmanlije čvrsto porazile srpske pobunjenike u bici za sticanje nezavisnosti od Turskog carstva. Pod komandom Stevana Sinđelića, oko 3.000 – 4.000 pobunjenika je napadnuto od napredujuće vojske koja ih je daleko nadmašila. Znajući da su osuđeni na propast i da će se suočiti sa strašnom kaznom ako ih uhvate, Sinđelić je bio odlučan u borbi do kraja. Očajnički je opalio hitac u magacin baruta svoje vojske, izazivajući veliku eksploziju koja je ubila njega, njegovu pobunjeničku vojsku, kao i mnoge Turke. Neki zapisi ukazuju na to da je Sinđelić u napadu uspeo ukloniti čak 6.000 svojih neprijatelja.
Iako su se Osmanlije pokazale kao pobednici turski general vezir Huršid paša nije bio oduševljen žestokim posljednjim stavom pobunjenika. U nameri da pošalje snažno upozorenje svim potencijalnim pobunjenicima, izdao je naređenje da se izgradi nadvijajući toranj koristeći njihove lobanje, koji će biti postavljen duž glavnog puta i ulaza u grad. Da bi uvreda bila veća, tela pobunjenika su takođe brutalno osakaćena – koža im je oguljena, napunjena slamom i poslata nazad u Carigrad kao dokaz turske pobede.
Izgrađena je kamena struktrua visoka 4,5 metra i 4 metra širine, sa preko 950 lobanja raspoređenih u 56 redova. Sinđelićeva lobanja postavljena je na vrh kao neka vrsta „krune“.
Shutterstock
Osmanlije su konačno napustile Niš 1878. godine, a nedugo zatim 1892. godine oko ostatka kule izgrađena je kapela kako bi se zaštitila od daljeg propadanja. Kako su godine prolazile, mnoge lobanje su pale sa tornja, druge je porodica odnela na odgovarajuće hrišćanske sahrane, a neke su ukrali takozvani „lovci na suvenire“. Trenutno je ostalo nešto više od 50 lobanja, uključujući i Sinđelićevu, koja je istaknuta u staklenom kućištu.
Ćele kula na mapi:
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
U Srbiji postoji 7 vazdušnih banja: Visok nivo jona i ozona, posebno su dobre za ove bolesti! (FOTO)
Na osnovu procene Balneoklimatološkog instituta Srbije, na teritoriji naše zemlje postoji ukupno sedam vazdušnih banja
Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Komentari(0)