MESTO GDE KNEZ LAZAR POČIVA Manastir poznat i kao kulturni centar u kome se negovala i neguje pisana književnost
Pored sela Senja, kod Ćuprije, u podnožju Kučajskih planina, smešten je manastir Ravanica, koji je sazidao knez Lazar Hrebeljanović, sedamdesetih i osamdesetih godina 14. veka.
Posle Kosovske bitke 1389. godine na Vidovdan i Lazareve pogibije, njegove mošti prenesene su iz prištinske crkve Vaznesenja u Ravanicu 1392. godine, manastir postaje mesto hodočašća oko kojeg se stvara kult kneza Lazara, kosovskog mučenika, a zatim i njegovih saboraca.
Posle Kosovske bitke, Turci su više puta plenili celu srpsku zemlju. Zabeleženo je da je Ravanica pustošena i paljena nekoliko puta: 1396, 1398, 1436. i 1686/7. i krajem 18. veka u vreme Kočine krajine. Letopisac arhimandrit Georgije piše da su Turci posle konačne propasti srpske države (1459.), opustošili Ravanicu i odneli svo zlato i srebro koje su u njoj našli.
Možda vas zanima:
PROROČANSTVO STARCA O KOSOVSKOM BOJU Da ga je knez Lazar poslušao srpska istorija bila bi danas možda drugačija
U srpskom narodu još živi predanje o starcu kome se pre boja na Kosovu ukazala vizija onoga što dolazi, ali ga velmože nisu poslušale. Reč je o starcu Mirićiji, sebru iz srednjevekovnog grada Bele Stene kod Valjeva
JEDAN OD ZNAČAJNIJIH MANASTIRA PRIJEPOLJA Čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor Davidovice i snimio njene ostatke (FOTO/VIDEO)
Tokom svojih putovanja Polimljem 1931. godine, čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor manastira Davidovica i snimio njene ostatke, ukazavši na njen značaj, ali su tek tokom 1960. godine izvedeni konzervatorski radovi.
Možda vas zanima:
PROROČANSTVO STARCA O KOSOVSKOM BOJU Da ga je knez Lazar poslušao srpska istorija bila bi danas možda drugačija
U srpskom narodu još živi predanje o starcu kome se pre boja na Kosovu ukazala vizija onoga što dolazi, ali ga velmože nisu poslušale. Reč je o starcu Mirićiji, sebru iz srednjevekovnog grada Bele Stene kod Valjeva
JEDAN OD ZNAČAJNIJIH MANASTIRA PRIJEPOLJA Čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor Davidovice i snimio njene ostatke (FOTO/VIDEO)
Tokom svojih putovanja Polimljem 1931. godine, čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor manastira Davidovica i snimio njene ostatke, ukazavši na njen značaj, ali su tek tokom 1960. godine izvedeni konzervatorski radovi.
Možda vas zanima:
PROROČANSTVO STARCA O KOSOVSKOM BOJU Da ga je knez Lazar poslušao srpska istorija bila bi danas možda drugačija
U srpskom narodu još živi predanje o starcu kome se pre boja na Kosovu ukazala vizija onoga što dolazi, ali ga velmože nisu poslušale. Reč je o starcu Mirićiji, sebru iz srednjevekovnog grada Bele Stene kod Valjeva
JEDAN OD ZNAČAJNIJIH MANASTIRA PRIJEPOLJA Čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor Davidovice i snimio njene ostatke (FOTO/VIDEO)
Tokom svojih putovanja Polimljem 1931. godine, čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor manastira Davidovica i snimio njene ostatke, ukazavši na njen značaj, ali su tek tokom 1960. godine izvedeni konzervatorski radovi.
Ravanica je za vreme Bečkog rata od 1687. godine pa sve do seobe Srba 1690. godine prošla kroz jako buran period. Zapisi iz tih godina spominju kako je ona i tada paljena i pljačkana, a monasi svirepo ubijani, tako da je skoro zapustela.
Shutterstock
Jeromonah ravanički Stefan Daskal ostavio je spise o tome kroz šta su monasi i sam manastir prošli tokom 17. veka. Po njegovom zapisu, u proleće 1690. godine patrijarh pećki Arsenije III Čarnojević sa 37 hiljada porodica beži ispred turske sile preko Dunava. Monasi iz manastira Ravanice uzeše kneževe mošti i najnužniji inventar i pridružiše se patrijarhu Arseniju.
Posle 40 dana iscrpnog i mucnog pešačenja stigli su u Sentandreju, mesto koje je bilo predodređeno za srpske porodice. Monai su podigli malu drvenu crkvu i u nju položili mošti Svetog kneza Lazara 1697. godine.
Kada su ravanički monasi napustili mesto Sentandreju, uputili su se ka Fruškoj gori gde su u šumi pronašli zapusteli manastir Vrdnik, koji su obnovili i sazidali kelije koristeći drvo, kamen i zemlju. Obnavlili su ga temeljno, ali mu menjaju crkvenu slavu, obnovljenu crkvu, umesto svetom Jovanu, posvećuju Vaznesenju Hristovom, slavi njihove Ravanice. U nju položiše mošti Svetog kneza Lazara. Od tada se i manastir Vrdnik naziva Ravanica. Da bi se razlikovale dve Ravanice, dobiše epitete – jedna Moravska, druga Sremska.
Manastir Ravanice poznat je i kao kulturni centar u kome se negovala i neguje pisana književnost, a oko manastira se plelo i usmeno stvaralaštvo. Veliki, ako ne i najveći broj u svetu poznatih narodnih pesama posvećen Kosovu i kosovskim junacima nastao je uz Ravanicu. Izgleda da je Ravanica već tada bila i neka vrsta monaške škole, ali se tek od 17. veka znaju imena pojedinih njenih učitelja – daskala.
Manastir Ravanica predstavlja i početak moravske škole, novog stilskog pravca u srpskom slikarstvu. Sudeći po izgledu likova i ktitorskoj kompoziciji između 1385. i 1387. godine živopisanje manastira je završeno. Freske nisu završene iste godine, a ni autor nije bio isti.
Ravanica je postojala kao muški manastir sve do 30. oktobra 1946. godine, kada je uprava manastira Ravanice poverena igumaniji Jefimiji Mićić sa 25 monahinja. Tada je Ravanica prvi put u istoriji postala ženski manastir.
Manastir Ravanica na mapi:
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)