MESTO GDE KNEZ LAZAR POČIVA Manastir poznat i kao kulturni centar u kome se negovala i neguje pisana književnost
Pored sela Senja, kod Ćuprije, u podnožju Kučajskih planina, smešten je manastir Ravanica, koji je sazidao knez Lazar Hrebeljanović, sedamdesetih i osamdesetih godina 14. veka.
Posle Kosovske bitke 1389. godine na Vidovdan i Lazareve pogibije, njegove mošti prenesene su iz prištinske crkve Vaznesenja u Ravanicu 1392. godine, manastir postaje mesto hodočašća oko kojeg se stvara kult kneza Lazara, kosovskog mučenika, a zatim i njegovih saboraca.
Posle Kosovske bitke, Turci su više puta plenili celu srpsku zemlju. Zabeleženo je da je Ravanica pustošena i paljena nekoliko puta: 1396, 1398, 1436. i 1686/7. i krajem 18. veka u vreme Kočine krajine. Letopisac arhimandrit Georgije piše da su Turci posle konačne propasti srpske države (1459.), opustošili Ravanicu i odneli svo zlato i srebro koje su u njoj našli.
Možda vas zanima:
PROROČANSTVO STARCA O KOSOVSKOM BOJU Da ga je knez Lazar poslušao srpska istorija bila bi danas možda drugačija
U srpskom narodu još živi predanje o starcu kome se pre boja na Kosovu ukazala vizija onoga što dolazi, ali ga velmože nisu poslušale. Reč je o starcu Mirićiji, sebru iz srednjevekovnog grada Bele Stene kod Valjeva
JEDAN OD ZNAČAJNIJIH MANASTIRA PRIJEPOLJA Čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor Davidovice i snimio njene ostatke (FOTO/VIDEO)
Tokom svojih putovanja Polimljem 1931. godine, čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor manastira Davidovica i snimio njene ostatke, ukazavši na njen značaj, ali su tek tokom 1960. godine izvedeni konzervatorski radovi.
Možda vas zanima:
PROROČANSTVO STARCA O KOSOVSKOM BOJU Da ga je knez Lazar poslušao srpska istorija bila bi danas možda drugačija
U srpskom narodu još živi predanje o starcu kome se pre boja na Kosovu ukazala vizija onoga što dolazi, ali ga velmože nisu poslušale. Reč je o starcu Mirićiji, sebru iz srednjevekovnog grada Bele Stene kod Valjeva
JEDAN OD ZNAČAJNIJIH MANASTIRA PRIJEPOLJA Čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor Davidovice i snimio njene ostatke (FOTO/VIDEO)
Tokom svojih putovanja Polimljem 1931. godine, čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor manastira Davidovica i snimio njene ostatke, ukazavši na njen značaj, ali su tek tokom 1960. godine izvedeni konzervatorski radovi.
Možda vas zanima:
PROROČANSTVO STARCA O KOSOVSKOM BOJU Da ga je knez Lazar poslušao srpska istorija bila bi danas možda drugačija
U srpskom narodu još živi predanje o starcu kome se pre boja na Kosovu ukazala vizija onoga što dolazi, ali ga velmože nisu poslušale. Reč je o starcu Mirićiji, sebru iz srednjevekovnog grada Bele Stene kod Valjeva
JEDAN OD ZNAČAJNIJIH MANASTIRA PRIJEPOLJA Čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor Davidovice i snimio njene ostatke (FOTO/VIDEO)
Tokom svojih putovanja Polimljem 1931. godine, čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je posetio prostor manastira Davidovica i snimio njene ostatke, ukazavši na njen značaj, ali su tek tokom 1960. godine izvedeni konzervatorski radovi.
Ravanica je za vreme Bečkog rata od 1687. godine pa sve do seobe Srba 1690. godine prošla kroz jako buran period. Zapisi iz tih godina spominju kako je ona i tada paljena i pljačkana, a monasi svirepo ubijani, tako da je skoro zapustela.
Shutterstock
Jeromonah ravanički Stefan Daskal ostavio je spise o tome kroz šta su monasi i sam manastir prošli tokom 17. veka. Po njegovom zapisu, u proleće 1690. godine patrijarh pećki Arsenije III Čarnojević sa 37 hiljada porodica beži ispred turske sile preko Dunava. Monasi iz manastira Ravanice uzeše kneževe mošti i najnužniji inventar i pridružiše se patrijarhu Arseniju.
Posle 40 dana iscrpnog i mucnog pešačenja stigli su u Sentandreju, mesto koje je bilo predodređeno za srpske porodice. Monai su podigli malu drvenu crkvu i u nju položili mošti Svetog kneza Lazara 1697. godine.
Kada su ravanički monasi napustili mesto Sentandreju, uputili su se ka Fruškoj gori gde su u šumi pronašli zapusteli manastir Vrdnik, koji su obnovili i sazidali kelije koristeći drvo, kamen i zemlju. Obnavlili su ga temeljno, ali mu menjaju crkvenu slavu, obnovljenu crkvu, umesto svetom Jovanu, posvećuju Vaznesenju Hristovom, slavi njihove Ravanice. U nju položiše mošti Svetog kneza Lazara. Od tada se i manastir Vrdnik naziva Ravanica. Da bi se razlikovale dve Ravanice, dobiše epitete – jedna Moravska, druga Sremska.
Manastir Ravanice poznat je i kao kulturni centar u kome se negovala i neguje pisana književnost, a oko manastira se plelo i usmeno stvaralaštvo. Veliki, ako ne i najveći broj u svetu poznatih narodnih pesama posvećen Kosovu i kosovskim junacima nastao je uz Ravanicu. Izgleda da je Ravanica već tada bila i neka vrsta monaške škole, ali se tek od 17. veka znaju imena pojedinih njenih učitelja – daskala.
Manastir Ravanica predstavlja i početak moravske škole, novog stilskog pravca u srpskom slikarstvu. Sudeći po izgledu likova i ktitorskoj kompoziciji između 1385. i 1387. godine živopisanje manastira je završeno. Freske nisu završene iste godine, a ni autor nije bio isti.
Ravanica je postojala kao muški manastir sve do 30. oktobra 1946. godine, kada je uprava manastira Ravanice poverena igumaniji Jefimiji Mićić sa 25 monahinja. Tada je Ravanica prvi put u istoriji postala ženski manastir.
Manastir Ravanica na mapi:
Reka Grabovica kod Prijepolja: Jedina reka u Srbiji koja izvire i uliva se u istu reku
U jugozapadnoj Srbiji, između Prijepolja i Brodareva, nalazi se reka Grabovica – hidrološki fenomen koji je jedinstven u Srbiji. Grabovica i izvire i uliva se u reku Lim, stvarajući prirodni tok koji izgleda kao da pravi pun krug.
Krstac iznad Ivanjice: Zaboravljeni planinski vidikovac sa pogledom na dolinu Moravice
Na samo nekoliko kilometara od Ivanjice, iznad sela Brusnik, uzdiže se Krstac – stena sa drvenim krstom koja pruža jedan od najlepših pogleda na dolinu reke Moravice. Iako nije deo zvaničnih turističkih ruta, ovo mesto nudi tišinu, visinu i prizor koji ostaje urezan u pamćenju.
Uđete bolesni, a izađete preporođeni! Ova banja je pravo čudo, o njenoj lekovitosti se naširoko priča
Termalna voda ima konstatnu temperataru od 26 stepeni, a istraživanja Instituta za rehabilitaciju iz Beograda su pokazala da ima izuzetno specifične fizičko-hemisjke karakteristike.
Rudinsko jezero kod Sjenice: Nestvarno plavetnilo koje ne postoji na mapama
Na visoravni između Peštera i Zlatara, nadomak sela Rudine, nalazi se veštačko jezero koje nije poznato ni većini lokalnih turista. Rudinsko jezero, stvoreno zbog regulacije vodotoka, danas je pravo prirodno ogledalo – tiho, čisto i gotovo zaboravljeno.
Veliki vrh kod sela Lopiže: Najlepši nepoznati vidikovac iznad Uvca
Iznad čuvenih meandara reke Uvac, postoji vidikovac koji turisti retko posećuju, ali koji nudi jedan od najimpresivnijih pogleda u Srbiji. Veliki vrh, smešten iznad sela Lopiže, prava je prirodna terasa za ljubitelje tišine, fotografije i planinarenja.
Komentari(0)