Manastir u blizini Beograda bio je bolnica za decu sa smetnjama u razvoju: Ovu svetinju prati najviše tajni
Tokom svoje bogate istorije manastir Vrdnik bio je utočište za monahe koji su bežali pred najezdom Turaka, privremeno mesto za mošti kneza Lazara, bolnica, ali i skladište municije
Od 35 manastira izgrađenih na Fruškoj gori u periodu od XV do XVIII veka, sačuvano je 17 svetinja, dok su dva manastira nastala u skorije vreme. Među njima je i Vrdnik, manastir koji je obavijen najgušćim velom tajne koji do danas nije otkriven.
Posvećen je Vaznesenju Gospodnjem, ali slavi i Vidovdan. Tokom svoje bogate istorije bio je manastir, utočište za monahe koji su bežali pred najezdom Turaka, privremeno mesto za mošti kneza Lazara, bolnica, ali i skladište municije... odoleo je zubu vremena, ali i rušenju i potpunom uništenju, što je bila sudbina mnogih pravoslavnih svetinja tokom ratova.
Manastir sa nekoliko imena
Za početak, manastir ima nekoliko imena, pored zvaničnog "Vrdnik" nazivaju ga i "Sremska Ravanica".
Bežeći od Turaka, monasi Ravanice tokom Velike seobe Srba utočište su našli upravo u ovoj svetinji. Sa sobom su tada doneli i mošti kneza Lazara koje su tu ležale sve do 1942. godine, kada su bile prenete u Sabornu crkvu u Beogradu. Tek 1989. vraćene u svoju zadužbinu.
Nakon toga pojavili su se i nazivi Mala i Vrdnička Ravanica, koje je ova svetinja zadržala do dana današnjeg.
Ne zna se kad i ko ga je podigao
Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. Prvi poznati zapis o manastiru Vrdnik potiče iz turskog popisa iz 1566. godine, gde se pominje njegovo imanje i određena suma koju su monasi morali da plate. Takođe, navodi se da je crkva, koja je tada postojala, bila posvećena Svetom Jovanu Krstitelju.
Pouzdano se zna samo da je manastir nastao negde između kraja 15. i početka 16. veka.
Opis fruškogorskih manastira iz 1753. godine pravi dodatnu zabunu navodeći da "Zdatelj že jego sv. knez Lazar serbski", odnosno navodi da je osnivač ovog manastira knez Lazar. No, to je netačan podatak.
Relikvije nemerljive vrednosti
Manastirski kompleks čine dve kapele i konaci. Jedna kapela posvećena je Svetom Savi, a druga Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni, a u manastirkoj porti nalazi se grob jedne od prvih pesnikinja Milice Stojadinović Srpkinje, čiji je otac bio sveštenik.
Ova svetinja i danas čuva kivot u kom su se čuvale mošti kneza Lazara, a pored toga i mošti Svete Anastasije iz 3. veka, koje je knez Lazar dobio od tadašnjih monaha sa Svete Gore.
Deo se nalazi u ovoj svetinji, a deo u manastiru Jazak, koji se nalazi u blizini.
Bolnica za decu sa smetnjama u razvoju
Iako nije rušen, Vrdnik je tokom Drugog svetskog rata opljačkan, a monasi su oterani. Priče kažu da je jedno vreme služio i kao skladište municije, a nakon rata čak i kao zdravstvena ustanova.
Sve do sedamdesetih godina tu se nalazila bolnica za decu sa smetnjama u razvoju nakon čega je manastir ostao zapušten i ruiniran.
(Mondo.rs)
7 banja u Srbiji koje će vas raspametiti: Leče telo i dušu, ne treba vam pasoš, a imate sve, vodu, pesak, prirodu!
Srbija vas zove – da se izlečite, odmorite i zaljubite u njen tiši, topliji ritam
Manastir u blizini Beograda bio je bolnica za decu sa smetnjama u razvoju: Ovu svetinju prati najviše tajni
Tokom svoje bogate istorije manastir Vrdnik bio je utočište za monahe koji su bežali pred najezdom Turaka, privremeno mesto za mošti kneza Lazara, bolnica, ali i skladište municije
Ova destinacija u Zapadnoj Srbiji je sve popularnija: Priroda i čist vazduh mame uzdahe, odmor zagarantovan!
Divčibare su naročito popularne tokom zimskih meseci,
Jedan od najlepših manastira nalazi se na srpskoj Svetoj Gori: Ovde se čuva ikona Majke Božije Brzopomoćnice
Na oko 150 kilometara od Beograda, između planinskih masiva Ovčara i Kablara, nalazi se Ovčarsko-kablarska klisura, po mnogima najlepša klisura u Srbiji.
Mesto u Srbiji gde je moguće UĆI U EVROPSKU UNIJU BEZ PASOŠA i to zbog divnog 'pravila' iz 1925. godine
Da li ste znali da u Srbiji postoji jedno mesto gde je u Evropsku uniju moguće ući samo sa ličnom kartom? Istona, ova “privilegija” važi samo unutar ograđenog prostora i samo tokom tri dana u godini, ali iza nje se krije divna istorijska priča o praštanju, ljubavi, poštovanju i bratskim odnosima koje je, ako ima dobre volje, uvek moguće izgraditi među narodima.
Komentari(0)