Najživopisnija pijaca u Beogradu, spoj tradicije i savremenog šarma, gde domaći proizvodi mirišu na detinjstvo.
Bajlonijeva pijaca nije samo mesto kupovine – to je srce Dorćola, gde se sudaraju mirisi svežeg hleba, domaćeg sira i tek ubranih voćki. Ova pijaca, jedna od najstarijih u Beogradu, odiše duhom prošlih vremena, a istovremeno nudi sve što moderni kupac može poželeti.
Istorija pijace – kako je sve počelo?
Bajlonijeva pijaca nosi ime po Čehoslovačkom preduzetniku Ignjatu Bajloniju, koji je krajem 19. veka podigao čuvenu pivaru na Dorćolu. Iako nije direktno osnovao pijacu, njegovo ime je ostalo uz nju. Nekadašnje "Velike pijace", kako su je stari Beograđani zvali, bile su epicentar trgovine i susreta svih slojeva društva.
Šta sve možete kupiti na Bajlonijevoj pijaci?
Danas je ovo pijaca na kojoj se mogu pronaći svež domaći proizvodi sa sela – kajmak iz Užica, sir iz Sjenice, jaja iz Šumadije, voće i povrće iz okoline Beograda. Tu su i lokalni pekari čiji hleb i pogače neodoljivo mirišu, kao i mesari kod kojih možete kupiti sveže meso i suhomesnate proizvode pravljene po starim receptima.
Neodoljivi mirisi koji bude Beograd
Posebna čar Bajlonijeve pijace su mirisi koji se šire ujutru – vruć lepinja sa kajmakom, sveže pečene krofne i domaći burek privlače ne samo kupce, već i one koji dolaze samo da osete atmosferu. Ovaj deo Dorćola od ranog jutra živi punim plućima, dok se pijačni tezgi puni svežim proizvodima direktno sa sela.
Zašto posetiti Bajlonijevu pijacu?
Ako želite da osetite duh starog Beograda, Bajlonijeva pijaca je nezaobilazna destinacija. Osim što ćete pronaći najbolje domaće proizvode, imaćete priliku da popričate sa prodavcima, čujete priče o poreklu hrane i možda dobijete koji besplatni savet za pripremu obroka.
Posetite Bajlonijevu pijacu rano ujutru i doživite Beograd kakav je nekada bio – uz miris svežeg hleba, domaće kafe i glasove prodavaca koji pozivaju da probate njihove specijalitete.
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Komentari(0)