Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
Iako se kantarion koristi kao lek, narodna verovanja kažu da leti, kad je dan najduži, ne treba nositi svež koren uz telo. Tada, verovalo se, biljka više ne leči – već počinje da uzima ono što nije njeno.
Kantarion (Hypericum perforatum) je široko rasprostranjena višegodišnja zeljasta biljka koja raste na suvim brežuljcima, sunčanim livadama, pustom i neobrađenom zemljištu, kao i na rubovima šuma. Najviše uspeva u predelima umerene i suptropske klime širom Evrope, Azije i Severne Amerike.