Iako se kantarion koristi kao lek, narodna verovanja kažu da leti, kad je dan najduži, ne treba nositi svež koren uz telo. Tada, verovalo se, biljka više ne leči – već počinje da uzima ono što nije njeno.
Kantarion – biljka svetlosti, nade i smirenja – u srpskoj narodnoj medicini važi za jedno od najjačih prirodnih sredstava za dušu i telo. Ali, prema starim verovanjima, u jeku leta, kad dan traje više od deset sati, kantarion se ne nosi blizu kože. Posebno ne svež. Verovalo se da tada biljka preuzima ono što nosiš, ali ne ume da ga zadrži.
Letnja snaga koja postaje preteška
U vreme dugih dana, sve što je pod suncem duže od čovekove misli – menja prirodu. Tako i kantarion. Ako se nosi uz telo, umesto da umiri, može da izazove teskobu, nemir ili nesanicu. U nekim selima govorilo se: „Kad kantarion počne da gleda gore, ti gledaj da ga ostaviš.“
Kako se čuva njegova moć
Umesto da se nosi, kantarion se suši, veže u snopić i stavlja u kuću – najčešće u prostor gde se spava. Njegova svetlost ne dolazi od sunca, već iz korena. I ona zna kad treba da izađe, a kada da ostane.
Znak da ne treba da ga diraš
Ako koren kantariona postane težak, gubi boju ili miriše jače nego ranije – znak je da ne želi da ide. Tada se ne nosi. Samo se spušta na prozor, da „ne iznosi ono što nije završeno“. Jer biljka zna – a telo pamti.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Jelen kao vodič duše: Predanja o životinji koja prati pokojnika kroz šumu ka svetlosti
U narodnom predanju Srbije, jelen nije bio samo plemenita zver. Verovalo se da se pred smrt, posebno kod „mirnih ljudi“, može pojaviti jelen – da im pokaže put kroz tamu i odvede ih tamo gde duša treba da ode.
Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
Koren kantariona ne nosi se u torbi kad dan traje više od deset sati
Iako se kantarion koristi kao lek, narodna verovanja kažu da leti, kad je dan najduži, ne treba nositi svež koren uz telo. Tada, verovalo se, biljka više ne leči – već počinje da uzima ono što nije njeno.
Komentari(0)