Iako se kantarion koristi kao lek, narodna verovanja kažu da leti, kad je dan najduži, ne treba nositi svež koren uz telo. Tada, verovalo se, biljka više ne leči – već počinje da uzima ono što nije njeno.
Kantarion – biljka svetlosti, nade i smirenja – u srpskoj narodnoj medicini važi za jedno od najjačih prirodnih sredstava za dušu i telo. Ali, prema starim verovanjima, u jeku leta, kad dan traje više od deset sati, kantarion se ne nosi blizu kože. Posebno ne svež. Verovalo se da tada biljka preuzima ono što nosiš, ali ne ume da ga zadrži.
Letnja snaga koja postaje preteška
U vreme dugih dana, sve što je pod suncem duže od čovekove misli – menja prirodu. Tako i kantarion. Ako se nosi uz telo, umesto da umiri, može da izazove teskobu, nemir ili nesanicu. U nekim selima govorilo se: „Kad kantarion počne da gleda gore, ti gledaj da ga ostaviš.“
Kako se čuva njegova moć
Umesto da se nosi, kantarion se suši, veže u snopić i stavlja u kuću – najčešće u prostor gde se spava. Njegova svetlost ne dolazi od sunca, već iz korena. I ona zna kad treba da izađe, a kada da ostane.
Znak da ne treba da ga diraš
Ako koren kantariona postane težak, gubi boju ili miriše jače nego ranije – znak je da ne želi da ide. Tada se ne nosi. Samo se spušta na prozor, da „ne iznosi ono što nije završeno“. Jer biljka zna – a telo pamti.
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Komentari(0)