NARODNE I ETNO MANIFESTACIJE U SRBIJI Kako ne bi dozvolili da ubrzani razvoj tehnologije i globalizacije bace u zaborav živopisnu srpsku tradiciju i kulturu
Kako bi očuvali duh i tradiciju minulih vremena, u Srbiji postoje brojne narodne i etnografske manifestacije.
Kosidba na Rajcu
Kosidba je nekada predstavljala bitan društveni događaj koji nije značio samo košenje trave, već događaj kada bi se čitava zajednica okupila, da uz pesmu, hranu i piće pomogne svom prijatelju, bratu ili komšiji. Danas, sve je manje zastupljena kosidba usled razvoja tehnologije koja znatno ubrzava i olakšava čitav proces. Samim tim, radi prisećanja na čari tradicionalne kosidbe, na planini Rajca održava se ova godišnja manifestacija.
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Shutterstock
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Možda vas zanima:
NARODNA NOŠNJA SVE TRAŽENIJA I POPULARNIJA Strani turisti ne pitaju koliko košta, nose je iz Srbije kao suvenir (FOTO)
U vreme kad u Srbiji nikad nije bilo više modnih dizajnera i kreatora svečanih haljina, bračni par Savić iz sela Mirosaljaci ostao je veran tradiciji, pa Milka i Rade već godinama unazad šiju staru srpsku narodnu nošnju i zahvaljujući ovom kreativnom dvojcu za anteriju, košulje i ostale odevne komade koje su nosile naše babe i dede, čuo je čitav svet.
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
Centraln događaj je takmičenje kosača, najbolji biva nagrađen Zlatnom kosom. Manifestacija služi kao prikaz tradicije, počev od okupljanja kosača, trubača, vodonoša, odlaska na kosidbu, do kosačkog ručka na travi. Na ćilimima i belim čaršafima služe se tradicionalna srpska jela koja su propraćena narodnom muzikom u izvedbi mladih ljudi odevenih u nošnjama.
Prve nedelje nakon Petrovdana, kosidba se tradicionalno održava početkom jula. Mesto održavanja je selo Rajac, koji pripada Valjevskom kompleksu planina. U blizini se nalaze Aranđelovac, udaljen 45 kilometra, i Valjevo koje je udaljeno 50 kilometara.
Karlovačka berba grožđa – Grožđebal
Sremski Karlovci su mesto značajno za srpsku istoriju i za očuvanje srpskog identiteta nakon velikih seoba. Pored svog kulturno-istorijskog značaja, sremski Karlovci popznati su i po izvrsnim vinogradima i grožđu.
Pored očuvanja kulturnog nasleđa, cilj ove manifestacije je da motiviše sve uzgajivače grožđa i vinograda, da nastave da se bave ovom delatnošću i da neguju tradiciju predaka. Središnje mesto zauzima velika prodajna izložba grožđa i vina, ali i kuglofa i suvenira. Program takođe obuhvata raznovrsne aktivnosti od izložbe „Karlovački vinari i vinogradari“, do koncerata hora Eparhije sremske „Sveti Nikolaj“, narodne i zabavne muzike i festival dečje muzike „Licidersko srce“.
Shutterstock
Svake godine se festival održava krajem septembra i početkom oktobra, u vreme tradicionalne berbe grožđa. Festival se održava u Sremskim Karlovcima, grad u blizini Novog Sada.
Tucanijada u Mokrinu
Vaskrs, najradosniji praznik svih pravoslavnih vernika, dan kada se ukrašavaju i farbaju jaja ujedno je i dan kada se održava tradicionalno takmičenje u tucanju istih.
Shutterstock
Lokalno stanovništvo Mokrina, sela u bizini Kikinde, gde si i održava tucanijada smatraju da su jaja koja daju njihove kokoške malo jača od ostalih. Selo je zato postalo poznato po održavanju Tucanijade, takmičenju u tucanju farbanim Vaskršnjim kokošijim jajima, koja se u njemu tradicionalno odvija već dugi niz godina. Meštani pred Vaskrs ofarbaju čak 100.000 jaja, što čini ovu manifestaciju još raznobojnijom i zabavnijom.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Guča – festival trube koji svake godine okuplja ceo svet
Najveći trubački spektakl Balkana gde muzika, tradicija i veselje ne prestaju
Nisu samo maline - i zlatiborska pršuta je pravi srpski brend: Ovo selo je prestonica suvomesnatih proizvoda, još jedna čuvena "Pršutijada" zakazana u Mačkatu
Ovogodišnja čuvena i tradicionalna Pršutijada u zlatiborskom selu Mačkat biće održana od 14. do 16. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije . Zlatiborska Pršutijada datira od 2001. godine kada je u crkvenom domu u Mačkatu održana izložba na prvom Sajmu užičke pršute kako je tada manifestacija nazvana, da bi kasnije dobila sadašnji popularni naziv.
Sjajna slika iz srpskog sela: Nakon tri decenije u Žaočane stiglo lutkarsko pozorište, mališani oduševljeni pričom o pravoslavlju
U čačanskom selu Žaočani, meštanke su se udružile iz tri podjelička sela i osnovale Udruženje „Ljubav na seoski način", a u seoskom Domu kulture uz podršku Centra za negovanje tradicije organizovano je lutkarsko pozorište na kome su nastupali glumci iz Kragujevca.
Komentari(0)