Smilje, poznato i kao Helichrysum arenarium, je mediteranska biljka koja raste na sunčanim kamenjarima mediterana a u novije vreme se uzgaja i u Srbiji.
Kod nas ga najviše ima u Deliblatskoj i Kladovskoj peščari. Ova biljka ima intenzivan miris koji potiče od eteričnog ulja po kojem je ova biljka poznata. Smilje je građeno od listića sive boje i cvetova koji su žute boje. Njegovo ime dolazi od grčkih reči “helios” (što znači sunce) i “chryson” (što znači zlatno), valjda zbog njegovih žutih cvetova.
Smilje je jedna od najlekovitijih biljaka na našim prostorima. Ima preko 500 poznatih vrsta koje su rasprostranjene širom sveta.
U narodnoj medicini, smilje se često koristi zbog svojih lekovitih svojstava.
Smilje se koristi kao lek za lečenje jetre i podsticanje rada žuči i pankreasa.
Ulje smilja se koristi kao prirodni preparat za podmlađivanje i sprečavanje starenja kože.
Samo jedna kapljica ulja od smilja na bolno mesto može pomoći u absorpciji hematoma i modrica.
Smilje se koristi za otklanjanje problema dermatitisa i psorijaze, kao i za uklanjanje ožiljaka i lečenje infektivnih procesa na koži.
Kombinacija smilja sa dodatnim sastojcima kao što je divlji kesten i neven može pomoći kod lečenja proširenih i bolnih vena.
Smilje ima dezinfekcijska svojstva i može se koristiti za detoksikaciju organizma.
Sadrži italidion, hemijsko jedinjenje koje doprinosi obnavljanju i revitalizaciji ćelija i tkiva.
Smilje se koristi u lečenju grčeva na nogama i često se koristi u masaži. Može se koristiti da zaustavi krv kod posekotina ili obilnijeg krvarenja iz usta ili nosa.
Ulje smilja ima pozitivno dejstvo na jačanje organizma u celosti.
Čaj od smilja pomaže kod problema sa varenjem, zatvorom, dijarejom, nadimanjem ili čirom. Njegov prijatan ukus rešiće vas problema sa mučninom.
Smilje najviše voli sunce, a može se naći i na suvim terenima, na peskovitoj zemlji.
Iako je relativno otporno, u uzgoju se mogu pojaviti gljivične bolesti i različite štetočine.
Eterično ulje smilja se koristi u prirodnoj kozmetici. Ono potiče cirkulaciju u koži, snažno je regeneriše i deluje protiv bora. Takođe, balansira pigment kože i pomaže kod raznih mrlja i fleka na koži. Blago razređuje krv i smanjuje otekotine, pa se koristi i kod modrica.
Smilje je poznato kao efikasno sredstvo za uklanjanje bora i ožiljaka sa lica. Francuzi ga nazivaju Immortelle, što bukvalno znači “besmrtno”, jer na potpuno prirodan način revitalizuje kožu i sve njene ćelije.
Ulje od smilja je prirodni proizvod koji se koristi od davnina. Iako je nešto skuplje jer je za njegovo pravljenje potrebna je velika količina cvetova ove biljke.
Božanstveni miris smilja je slatkast, slojevit i parfemski. Potiče od njegovog eteričnog ulja, koje je vrlo složenog sastava. Sadrži spojeve poput nerola i neril-acetata, kao i italidione, koji su karakteristični za smilje i gotovo ih nema u drugim vrstama bilja.
Smilje se često pominje u narodnim pesmama.
„Oj devojko, dušo moja,
Čim mirišu njedra tvoja?
Ili smiljem, il’ bosiljem,
Ili dunjom il’ narandžom?
Oj Boga mi, momče mlado,
Niti smiljem, nit’ bosiljem,
Niti dunjom, nit’ narandžom –
Nego dušom devojačkom!“
Tako je Vuk Karadžić opisao miris duše devojačke na smilje i bosilje. U srpskom narodu smilje je simbol nevinosti i čistote te je prvenstveno devojačko bilje. U narodnoj pesmi „Smilj se tuži na neveste“ pominje se posebna kapa od smilja i drugih biljaka koja se pravi da bi oterala nesreću i uroke. Namenjena je devojkama i mladim nevestama koje trebaju da je nose 40 dana nakon udaje ili dok ne zatrudne. Prema narodnom verovanju, kada svatovi dolaze po devojku, ona mladoženju treba da pogleda kroz venac napravljen od smilja i bosiljka.
Narod je smilje zvao i biljkom besmrtnosti verovatno zbog toga što njen cvet nakon branja ne vene, ne menja boju i dugo zadržava miris.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)