ŽENE NEMOJTE PLAKATI: Na Preobraženje se menja list u gori i kamen u vodi, ove običaje svi trebaju ispoštovati
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem.
Gospojinski post je počeo 14. avgusta i traje do 28. avgusta. Ovaj post je najkraći od četiri velika godišnja posta, ali je stroži od božićnog i apostolskog posta. Tokom svih 15 dana posti se na vodi, osim nedeljom kada je dozvoljeno konzumiranje vina i ulja.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Sutra se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih.
U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru.
U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas "ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte".
"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.
Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Prema rasprostranjenom verovanju, ustalili su se običaji vezani za Preobraženje koji se poštuju kod Srba:
Na ovaj dan veruje se da se menja list u gori i kamen u vodi.
Nije preporučljivo spavati preko dana, veruje se da ko tada odspava, cele godine će biti dremljiv, pa se preporučuje da se ne spava tokom dana.
Žene ne bi trebalo da plaču na ovaj dan, jer se veruje da će plakati cele godine.
Takođe, nije preporučljivo provoditi ceo dan u kafani, kako to ne bi postala navika i kako ljudi ne bi postali "raspikuće".
Običaj je da se grožđe odnese u crkvu, gde će se osveštati, a potom jesti zajedno sa hlebom.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)