Danas slavimo PREOBRAŽENJE: Mnoga verovanja i običaji vezuju se za ovaj dan, a jednu stvar nikako ne smete raditi
Danas 19. avgusta, vernici Srpske pravoslavne crkve slave praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem u narodu poznat i kao letnje Bogojavljenje.
Na ovaj dan se prema predanju, preobražava list u gori i kamen u vodi, a lišće počinje da žuti i opada, dok voda postaje hladnija.
Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani - izgubiće razum. Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta.
Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje stradanje.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo PREOBRAŽENJE, dan kad se MENJAJU I GORA I VODA: Pred praznik obavezno zamislite želju, a OVO SU OBIČAJI za zdravlje i blagostanje
Preobraženje Gospodnje obeleženo je crvenim slovima u crkvenim kalendaru, što znači da na taj dan ne bi trebalo raditi teške poslove. Od Preobraženja se, prema narodnom verovanju, menjaju "i gora i voda", a u crkvi se deli mlado osveštano grožđe koje ima posebnu simboliku.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo PREOBRAŽENJE, dan kad se MENJAJU I GORA I VODA: Pred praznik obavezno zamislite želju, a OVO SU OBIČAJI za zdravlje i blagostanje
Preobraženje Gospodnje obeleženo je crvenim slovima u crkvenim kalendaru, što znači da na taj dan ne bi trebalo raditi teške poslove. Od Preobraženja se, prema narodnom verovanju, menjaju "i gora i voda", a u crkvi se deli mlado osveštano grožđe koje ima posebnu simboliku.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo PREOBRAŽENJE, dan kad se MENJAJU I GORA I VODA: Pred praznik obavezno zamislite želju, a OVO SU OBIČAJI za zdravlje i blagostanje
Preobraženje Gospodnje obeleženo je crvenim slovima u crkvenim kalendaru, što znači da na taj dan ne bi trebalo raditi teške poslove. Od Preobraženja se, prema narodnom verovanju, menjaju "i gora i voda", a u crkvi se deli mlado osveštano grožđe koje ima posebnu simboliku.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Na kraju svete liturgije se osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, da od danas noći postaju hladne kao i da današnji dan najavljuje skori dolazak jeseni.
Narodna verovanja
Kako se veruje, od sutra se nikako ne treba više kupati u otvorenim vodama, rekama i moru. Veruje se da će onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, ujesti zmija, ili će se “pre’laditi i zakačiti neku boleštinu”.
Na Preobraženje nikako ne valja ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.
Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće. Ali ono što danas obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe!
Ispoštujte ovaj običaj!
Pravoslavci na Preobraženje u hramovima iznose i blagosiljaju novi rod grožđa, koje se prema srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine svoje zemaljske propovedi, na Tavor poveo svoje učenike Petra, Jakova i Jovana i pred njima se pojavio preobražen „sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg“.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)