Danas slavimo PREOBRAŽENJE: Mnoga verovanja i običaji vezuju se za ovaj dan, a jednu stvar nikako ne smete raditi
Danas 19. avgusta, vernici Srpske pravoslavne crkve slave praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem u narodu poznat i kao letnje Bogojavljenje.
Na ovaj dan se prema predanju, preobražava list u gori i kamen u vodi, a lišće počinje da žuti i opada, dok voda postaje hladnija.
Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani - izgubiće razum. Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta.
Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje stradanje.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Na kraju svete liturgije se osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, da od danas noći postaju hladne kao i da današnji dan najavljuje skori dolazak jeseni.
Narodna verovanja
Kako se veruje, od sutra se nikako ne treba više kupati u otvorenim vodama, rekama i moru. Veruje se da će onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, ujesti zmija, ili će se “pre’laditi i zakačiti neku boleštinu”.
Na Preobraženje nikako ne valja ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.
Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće. Ali ono što danas obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe!
Ispoštujte ovaj običaj!
Pravoslavci na Preobraženje u hramovima iznose i blagosiljaju novi rod grožđa, koje se prema srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine svoje zemaljske propovedi, na Tavor poveo svoje učenike Petra, Jakova i Jovana i pred njima se pojavio preobražen „sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg“.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)