Ne tako davno: Ove stvari u odgajanju dece su 80-tih bile normalne, danas su nezamislive
Nisu bile tako davno osamdesete godine prošlog veka, a ipak, kada uporedite neke stvari koje se tiču odgajanja dece, čini se kao da su bile pre „milion godina“.
Na primer, osamdesetih godina su se deca igrala po ceo dan napolju bez nadzora odraslih, gledala su crtaće jednom nedeljno na TV i nisu imala pojma šta je internet.
Svet se u međuvremenu mnogo promenio, a mnogi od tih mališana sada su i sami roditelji, koji će vam verovatno reći da je detinjstvo tada bilo bezbrižnije, ali će se i sa užasom prisećati nekih stvari koje su tada bile dozvoljene – ne zato što su roditelji bili neodgovorni, već je vreme bilo potpuno drugačije.
Ovih 10 stvari u vezi sa odgajanjem dece su bile potpuno normalne osamdesetih, a danas su nezamislive.
1. Deca su ostajala sama kod kuće
U ovim, na neki način dalekim godinama, bilo je sasvim normalno da relativno mala deca ostaju sama kod kuće, da sama idu do škole, rade domaći, uzmu da jedu. Savremene majke uglavnom ne ostavljaju dete samo ni na sekund, zarad njegove bezbednosti, prenosi romper.com.
2. Vozili su bicikl bez kacige
Retko koje dete koje je odrastalo osamdesetih godina je nosilo kacigu na glavi kada je vozilo bicikl. Danas mališani već od dve godine znaju da je važno staviti kacigu na glavu, dok uče da voze svoj prvi balans bicikl.
3. Vozili su se u kolima bez auto-sedišta
Otprilike sedamdesetih godina se prave prva auto-sedišta, ali njihova upotreba nije bila zastupljena. Istina, i uslovi u saobraćaju su tada bili drugačiji – bilo je manje automobila, a i njihova brzina je bila manja.
Danas je nezamislivo da se deca voze bez auto-sedišta, koja su zaista važna za njihovu bezbednost – štaviše, i zakonom je propisana njihova obavezna upotreba.
4. Igrali su se na „sumnjivim“ spravama
Deca su se ranije često ljuljala na nekim improvizovanim ljuljaškama i igrala na terenima koji su bili sve samo ne bezbedni. Danas se tome pridaje mnogo više pažnje, pa se veoma vodi računa da sve dečje sprave ispunjavaju brojne bezbednosne standarde.
5. Jeli su „nezdravu“ hranu
Razni sokići, sendviči, kobasice, sendviči sa majonezom, bili su redovno na jelovniku mališana osamdesetih godina. Danas se više zna o zdravoj hrani i postoji mnogo više proizvoda na tržištu, pa se više i vodi računa o ograničavanju unosa „nezdrave“ hrane.
6. Deca su se bezbrižno igrala na ulici
Bilo je uobičajeno da deca izađu iz kuće ujutru, da trče i igraju se okolo, a zatim dođu kući na ručak. Nije bilo mobilnih telefona i mame i tate nisu baš u svakom trenutku znali gde su im deca.
Sada stvari stoje potpuno drugačije, pa kada se deca igraju na ulici, najčešće tu bude i neka od majki ili baka da ih nadgleda.
7. Pili su vodu sa creva
Ranije je bilo najnormalnije videti dete da pije vodu sa creva ili neke česme u dvorištu, pa čak i pumpe za vodu, što je danas teško zamislivo.
8. Starija deca su čuvala mlađu
prilično uobičajeno da stariji čuvaju mlađe kod kuće, pa se neizbežno dešavalo i da neko nekoga udari, ujede…
9. Gledali su „neprimerene“ filmove
Osamdesetih godina prošlog veka su porodice imale po jedan televizor, tako da su deca gledala program zajedno sa odraslima. Crtaći su se prikazivali retko, recimo jednom nedeljno, pa su mališani često gledali i program koji bi se danas nazvao neprimerenim.
Savremeni roditelji danas imaju i uslugu „roditeljske kontrole“ pomoću koje mogu da odluče koji kanali su dostupni njihovim mališanima.
10. Igrali su se „čudnim“ igračkama
Čini se da se danas pridaje mnogo više pažnje igračkama, u smislu njihovog uticaja na decu. Osamdesetih godina su se deca igrala gotovo svime što im je bilo na raspolaganju, a igračke su umele da izgledaju i pomalo zastrašujuće, bare prema današnjim merilima.
(Yumama/N. Z.)
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)