Ne tako davno: Ove stvari u odgajanju dece su 80-tih bile normalne, danas su nezamislive
Nisu bile tako davno osamdesete godine prošlog veka, a ipak, kada uporedite neke stvari koje se tiču odgajanja dece, čini se kao da su bile pre „milion godina“.
Na primer, osamdesetih godina su se deca igrala po ceo dan napolju bez nadzora odraslih, gledala su crtaće jednom nedeljno na TV i nisu imala pojma šta je internet.
Svet se u međuvremenu mnogo promenio, a mnogi od tih mališana sada su i sami roditelji, koji će vam verovatno reći da je detinjstvo tada bilo bezbrižnije, ali će se i sa užasom prisećati nekih stvari koje su tada bile dozvoljene – ne zato što su roditelji bili neodgovorni, već je vreme bilo potpuno drugačije.
Ovih 10 stvari u vezi sa odgajanjem dece su bile potpuno normalne osamdesetih, a danas su nezamislive.
1. Deca su ostajala sama kod kuće
U ovim, na neki način dalekim godinama, bilo je sasvim normalno da relativno mala deca ostaju sama kod kuće, da sama idu do škole, rade domaći, uzmu da jedu. Savremene majke uglavnom ne ostavljaju dete samo ni na sekund, zarad njegove bezbednosti, prenosi romper.com.
2. Vozili su bicikl bez kacige
Retko koje dete koje je odrastalo osamdesetih godina je nosilo kacigu na glavi kada je vozilo bicikl. Danas mališani već od dve godine znaju da je važno staviti kacigu na glavu, dok uče da voze svoj prvi balans bicikl.
3. Vozili su se u kolima bez auto-sedišta
Otprilike sedamdesetih godina se prave prva auto-sedišta, ali njihova upotreba nije bila zastupljena. Istina, i uslovi u saobraćaju su tada bili drugačiji – bilo je manje automobila, a i njihova brzina je bila manja.
Danas je nezamislivo da se deca voze bez auto-sedišta, koja su zaista važna za njihovu bezbednost – štaviše, i zakonom je propisana njihova obavezna upotreba.
4. Igrali su se na „sumnjivim“ spravama
Deca su se ranije često ljuljala na nekim improvizovanim ljuljaškama i igrala na terenima koji su bili sve samo ne bezbedni. Danas se tome pridaje mnogo više pažnje, pa se veoma vodi računa da sve dečje sprave ispunjavaju brojne bezbednosne standarde.
5. Jeli su „nezdravu“ hranu
Razni sokići, sendviči, kobasice, sendviči sa majonezom, bili su redovno na jelovniku mališana osamdesetih godina. Danas se više zna o zdravoj hrani i postoji mnogo više proizvoda na tržištu, pa se više i vodi računa o ograničavanju unosa „nezdrave“ hrane.
6. Deca su se bezbrižno igrala na ulici
Bilo je uobičajeno da deca izađu iz kuće ujutru, da trče i igraju se okolo, a zatim dođu kući na ručak. Nije bilo mobilnih telefona i mame i tate nisu baš u svakom trenutku znali gde su im deca.
Sada stvari stoje potpuno drugačije, pa kada se deca igraju na ulici, najčešće tu bude i neka od majki ili baka da ih nadgleda.
7. Pili su vodu sa creva
Ranije je bilo najnormalnije videti dete da pije vodu sa creva ili neke česme u dvorištu, pa čak i pumpe za vodu, što je danas teško zamislivo.
8. Starija deca su čuvala mlađu
prilično uobičajeno da stariji čuvaju mlađe kod kuće, pa se neizbežno dešavalo i da neko nekoga udari, ujede…
9. Gledali su „neprimerene“ filmove
Osamdesetih godina prošlog veka su porodice imale po jedan televizor, tako da su deca gledala program zajedno sa odraslima. Crtaći su se prikazivali retko, recimo jednom nedeljno, pa su mališani često gledali i program koji bi se danas nazvao neprimerenim.
Savremeni roditelji danas imaju i uslugu „roditeljske kontrole“ pomoću koje mogu da odluče koji kanali su dostupni njihovim mališanima.
10. Igrali su se „čudnim“ igračkama
Čini se da se danas pridaje mnogo više pažnje igračkama, u smislu njihovog uticaja na decu. Osamdesetih godina su se deca igrala gotovo svime što im je bilo na raspolaganju, a igračke su umele da izgledaju i pomalo zastrašujuće, bare prema današnjim merilima.
(Yumama/N. Z.)
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)