Ne tako davno: Ove stvari u odgajanju dece su 80-tih bile normalne, danas su nezamislive
Nisu bile tako davno osamdesete godine prošlog veka, a ipak, kada uporedite neke stvari koje se tiču odgajanja dece, čini se kao da su bile pre „milion godina“.
Na primer, osamdesetih godina su se deca igrala po ceo dan napolju bez nadzora odraslih, gledala su crtaće jednom nedeljno na TV i nisu imala pojma šta je internet.
Svet se u međuvremenu mnogo promenio, a mnogi od tih mališana sada su i sami roditelji, koji će vam verovatno reći da je detinjstvo tada bilo bezbrižnije, ali će se i sa užasom prisećati nekih stvari koje su tada bile dozvoljene – ne zato što su roditelji bili neodgovorni, već je vreme bilo potpuno drugačije.
Ovih 10 stvari u vezi sa odgajanjem dece su bile potpuno normalne osamdesetih, a danas su nezamislive.
1. Deca su ostajala sama kod kuće
U ovim, na neki način dalekim godinama, bilo je sasvim normalno da relativno mala deca ostaju sama kod kuće, da sama idu do škole, rade domaći, uzmu da jedu. Savremene majke uglavnom ne ostavljaju dete samo ni na sekund, zarad njegove bezbednosti, prenosi romper.com.
2. Vozili su bicikl bez kacige
Retko koje dete koje je odrastalo osamdesetih godina je nosilo kacigu na glavi kada je vozilo bicikl. Danas mališani već od dve godine znaju da je važno staviti kacigu na glavu, dok uče da voze svoj prvi balans bicikl.
3. Vozili su se u kolima bez auto-sedišta
Otprilike sedamdesetih godina se prave prva auto-sedišta, ali njihova upotreba nije bila zastupljena. Istina, i uslovi u saobraćaju su tada bili drugačiji – bilo je manje automobila, a i njihova brzina je bila manja.
Danas je nezamislivo da se deca voze bez auto-sedišta, koja su zaista važna za njihovu bezbednost – štaviše, i zakonom je propisana njihova obavezna upotreba.
4. Igrali su se na „sumnjivim“ spravama
Deca su se ranije često ljuljala na nekim improvizovanim ljuljaškama i igrala na terenima koji su bili sve samo ne bezbedni. Danas se tome pridaje mnogo više pažnje, pa se veoma vodi računa da sve dečje sprave ispunjavaju brojne bezbednosne standarde.
5. Jeli su „nezdravu“ hranu
Razni sokići, sendviči, kobasice, sendviči sa majonezom, bili su redovno na jelovniku mališana osamdesetih godina. Danas se više zna o zdravoj hrani i postoji mnogo više proizvoda na tržištu, pa se više i vodi računa o ograničavanju unosa „nezdrave“ hrane.
6. Deca su se bezbrižno igrala na ulici
Bilo je uobičajeno da deca izađu iz kuće ujutru, da trče i igraju se okolo, a zatim dođu kući na ručak. Nije bilo mobilnih telefona i mame i tate nisu baš u svakom trenutku znali gde su im deca.
Sada stvari stoje potpuno drugačije, pa kada se deca igraju na ulici, najčešće tu bude i neka od majki ili baka da ih nadgleda.
7. Pili su vodu sa creva
Ranije je bilo najnormalnije videti dete da pije vodu sa creva ili neke česme u dvorištu, pa čak i pumpe za vodu, što je danas teško zamislivo.
8. Starija deca su čuvala mlađu
prilično uobičajeno da stariji čuvaju mlađe kod kuće, pa se neizbežno dešavalo i da neko nekoga udari, ujede…
9. Gledali su „neprimerene“ filmove
Osamdesetih godina prošlog veka su porodice imale po jedan televizor, tako da su deca gledala program zajedno sa odraslima. Crtaći su se prikazivali retko, recimo jednom nedeljno, pa su mališani često gledali i program koji bi se danas nazvao neprimerenim.
Savremeni roditelji danas imaju i uslugu „roditeljske kontrole“ pomoću koje mogu da odluče koji kanali su dostupni njihovim mališanima.
10. Igrali su se „čudnim“ igračkama
Čini se da se danas pridaje mnogo više pažnje igračkama, u smislu njihovog uticaja na decu. Osamdesetih godina su se deca igrala gotovo svime što im je bilo na raspolaganju, a igračke su umele da izgledaju i pomalo zastrašujuće, bare prema današnjim merilima.
(Yumama/N. Z.)
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Komentari(0)