Muškarci širom Jugoslavije su se razvodili da bi bili sa njom: Porodična tragedija joj uništila život preko noći
Sofka Nikolić bila je jedna od najvećih zvezda Jugoslavije, čije pesme su se skupo plaćale.
Sofka Nikolić je, mnogi kažu, bila zvezda predratne Jugoslavije. Rođena je 1907. godine u mestu Tabanovići kod Šapca. Jako mlada otkrila je svoj talenat i odlučila da joj je muzika životni poziv, a za vrlo kratko vreme osvojila je srca mnogih.
Pred beogradskom publikom je prvi put nastupila sa 20 godina u kafani "Bumskeler". Zarađivala je neverovatnu sumu novca za veče, a onda su usledili veliki hitovi poput "Cojle Manojle" i "Kolika je Jahorina planina". Ponude su se ređale, nastupala je skoro svako veče i snimila neverovatnih 55 pesama za godinu i po dana. Njen glas se čuo van granica tadašnje Jugoslavije - od Budimpešte, preko Beča i Berlina do Pariza.
Printscreen/Youtube
Pričaju da je uz njenu pesmu Aleksa Šantić plakao. Poslednje honorare na nju su trošili Nušić i Raša Plaović. U kafanama u kraljevini Jugoslaviji nije se moglo naći mesto kada bi tamo pevala Sofka Nikolić.
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
"Sofka nije bila kraljica sevdaha, to je bila Vuka Šeherović. Sofka nije bila ni kraljica Skadarlije, veoma malo je pevala tamo. Sofka je bila kraljica narodne predratne muzike ili najbolji naziv koji bismo za Sofku dali je – prva naša estradna zvezda" objašnjava Saša Spasojević, istraživač predratne muzike i biograf Sofke Nikolić.
Njen privatni život je bio glavna tema novinara koji su je pratili u stopu. Firme su organizovano dolazile na njene nastupe i trošile do zadnje pare kako bi joj platili da peva čak i po deset puta jednu te istu pesmu. Fatalna je bila i za muškarce koji su se razvodili verujući da će biti sa njom.
Sve je ipak krenulo nizbrdo kada joj je umrla ćerka 1936. godine. Tu tragediju nikad nije prebolela, a i sama je isticala da joj je to uništilo život. Tada se povlači u Bijeljinu gde joj je živela majka.
Početkom šeste decenije prošlog veka se vraća u Beograd gde je nastupala u kafanama, ali to je bila samo bleda senka one stare zvezde. Umrla je u staračkom domu u Banji Koviljači 1982. godine, a jedan sokak u Bijeljini nosi njeno ime.
(Srbija Danas)
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
Komentari(1)
Molim,molim....??