Muškarci širom Jugoslavije su se razvodili da bi bili sa njom: Porodična tragedija joj uništila život preko noći
Sofka Nikolić bila je jedna od najvećih zvezda Jugoslavije, čije pesme su se skupo plaćale.
Sofka Nikolić je, mnogi kažu, bila zvezda predratne Jugoslavije. Rođena je 1907. godine u mestu Tabanovići kod Šapca. Jako mlada otkrila je svoj talenat i odlučila da joj je muzika životni poziv, a za vrlo kratko vreme osvojila je srca mnogih.
Pred beogradskom publikom je prvi put nastupila sa 20 godina u kafani "Bumskeler". Zarađivala je neverovatnu sumu novca za veče, a onda su usledili veliki hitovi poput "Cojle Manojle" i "Kolika je Jahorina planina". Ponude su se ređale, nastupala je skoro svako veče i snimila neverovatnih 55 pesama za godinu i po dana. Njen glas se čuo van granica tadašnje Jugoslavije - od Budimpešte, preko Beča i Berlina do Pariza.
Printscreen/Youtube
Pričaju da je uz njenu pesmu Aleksa Šantić plakao. Poslednje honorare na nju su trošili Nušić i Raša Plaović. U kafanama u kraljevini Jugoslaviji nije se moglo naći mesto kada bi tamo pevala Sofka Nikolić.
Možda vas zanima:
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Slika iz stare Jugoslavije šokirala Srbe! O jednom detalju bruji ceo region, ovo je danas nemoguće videti! (FOTO)
Mnogi su se trudili da stilom iskažu svoju originalnost i da se razlikuju od ostalih
Možda vas zanima:
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Slika iz stare Jugoslavije šokirala Srbe! O jednom detalju bruji ceo region, ovo je danas nemoguće videti! (FOTO)
Mnogi su se trudili da stilom iskažu svoju originalnost i da se razlikuju od ostalih
Možda vas zanima:
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Slika iz stare Jugoslavije šokirala Srbe! O jednom detalju bruji ceo region, ovo je danas nemoguće videti! (FOTO)
Mnogi su se trudili da stilom iskažu svoju originalnost i da se razlikuju od ostalih
"Sofka nije bila kraljica sevdaha, to je bila Vuka Šeherović. Sofka nije bila ni kraljica Skadarlije, veoma malo je pevala tamo. Sofka je bila kraljica narodne predratne muzike ili najbolji naziv koji bismo za Sofku dali je – prva naša estradna zvezda" objašnjava Saša Spasojević, istraživač predratne muzike i biograf Sofke Nikolić.
Njen privatni život je bio glavna tema novinara koji su je pratili u stopu. Firme su organizovano dolazile na njene nastupe i trošile do zadnje pare kako bi joj platili da peva čak i po deset puta jednu te istu pesmu. Fatalna je bila i za muškarce koji su se razvodili verujući da će biti sa njom.
Sve je ipak krenulo nizbrdo kada joj je umrla ćerka 1936. godine. Tu tragediju nikad nije prebolela, a i sama je isticala da joj je to uništilo život. Tada se povlači u Bijeljinu gde joj je živela majka.
Početkom šeste decenije prošlog veka se vraća u Beograd gde je nastupala u kafanama, ali to je bila samo bleda senka one stare zvezde. Umrla je u staračkom domu u Banji Koviljači 1982. godine, a jedan sokak u Bijeljini nosi njeno ime.
(Srbija Danas)
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(1)
Molim,molim....??