Skoro 50 godina pre Karađorđa, ova čast je ukazana jednom drugom vojnom zapovedniku
Uzun Mirkova naizgled nije ni po čemu posebna niti različita od drugih ulica. Ona spaja Studentski trg i Kalemegdan, jedna je od prometnijih u centru i svaki Beograđanin je njome prošao mnogo puta. Ipak, malo ljudi zna da je ipak reč o veoma posebnom mestu u srpskoj prestonici.
Iako bi se to možda očekivalo, Karađorđe nije bio prvi junak iz Prvog srpskog ustanka koji je dobio ulicu u Beogradu. Skoro 50 godina pre njega, ta čast je ukazana jednom drugom vojnom zapovedniku.
Prva ulica koja je u Beogradu dobila ime po nekom od junaka Prvog srpskog ustanka bila je Uzun Mirkova. Tako je nazvana još davne 1872. samo četiri godine posle smrti Uzun Mirka Apostolovića, vojnog zapovednika u Prvom i Drugom srpskom ustanku koji se posebno istakao prilikom oslobađanja Beograda 1806. godine.
Činjenica da je rizikovao život kako bi oslobodio srpsku prestonicu od Turaka verovatno je i bila glavni razlog zbog koga je baš Mirko Apostolović bio prvi od svih hajduka i zapovednika iz Prvog srpskog ustanka koji je dobio “svoju” ulicu.
On je u noći između 29. i 30. novembra 1806. godine sa svojom četom krišom ušao u Beograd i sa unutrašnje strane otvorio Sava-kapiju srpskoj vojsci. Pritom je teže ranjen u borbi sa turskom stražom na kapiji, ali je ipak uspeo u svom naumu.
Kako je bio čovek krupne građe i stasit, dobio je nadimak “uzun” što na turskom znači “visok”.
Za pedesetogodišnjicu Drugog srpskog ustanka, 21. maja 1865. knez Mihailo je Uzun Mirku dodelio Takovski krst, a odlikovan je i crnogorskom Zlatnom medaljom Obilića. Umro je 1868. i sahranjen je u Beogradu. Njegova grobnica nalazi se na Novom groblju.
Uzun Mirkova ulica i danas se nalazi u centru Beograda.
Zanimljivo je da je Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, ulicu u srpskoj prestonici dobio “tek” 1904. godine.
(Istorijski zabavnik)
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Godišnja doba u planinskom selu: Običaji koji prate sneg, svadbu i zadušnice
Na visinama oko Stare planine, običaji ne prate kalendar – već vetar, mesec i miris vlažne zemlje
Krv u vatri: Tajni običaj “prelivanja vatre” kojim su Srbi štitili dom od uroka
Zašto su naši preci gasili vatru posoljenom vodom, pljuvačkom i tišinom?
Velika subota: Noć kad se kuća ne sme pomesti – da se blagoslov ne izbaci napolje
Stari srpski običaj koji zabranjuje metlu, buku i premeštanje stvari pred Uskrs
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Komentari(0)