Skoro 50 godina pre Karađorđa, ova čast je ukazana jednom drugom vojnom zapovedniku
Uzun Mirkova naizgled nije ni po čemu posebna niti različita od drugih ulica. Ona spaja Studentski trg i Kalemegdan, jedna je od prometnijih u centru i svaki Beograđanin je njome prošao mnogo puta. Ipak, malo ljudi zna da je ipak reč o veoma posebnom mestu u srpskoj prestonici.
Iako bi se to možda očekivalo, Karađorđe nije bio prvi junak iz Prvog srpskog ustanka koji je dobio ulicu u Beogradu. Skoro 50 godina pre njega, ta čast je ukazana jednom drugom vojnom zapovedniku.
Prva ulica koja je u Beogradu dobila ime po nekom od junaka Prvog srpskog ustanka bila je Uzun Mirkova. Tako je nazvana još davne 1872. samo četiri godine posle smrti Uzun Mirka Apostolovića, vojnog zapovednika u Prvom i Drugom srpskom ustanku koji se posebno istakao prilikom oslobađanja Beograda 1806. godine.
Činjenica da je rizikovao život kako bi oslobodio srpsku prestonicu od Turaka verovatno je i bila glavni razlog zbog koga je baš Mirko Apostolović bio prvi od svih hajduka i zapovednika iz Prvog srpskog ustanka koji je dobio “svoju” ulicu.
On je u noći između 29. i 30. novembra 1806. godine sa svojom četom krišom ušao u Beograd i sa unutrašnje strane otvorio Sava-kapiju srpskoj vojsci. Pritom je teže ranjen u borbi sa turskom stražom na kapiji, ali je ipak uspeo u svom naumu.
Kako je bio čovek krupne građe i stasit, dobio je nadimak “uzun” što na turskom znači “visok”.
Za pedesetogodišnjicu Drugog srpskog ustanka, 21. maja 1865. knez Mihailo je Uzun Mirku dodelio Takovski krst, a odlikovan je i crnogorskom Zlatnom medaljom Obilića. Umro je 1868. i sahranjen je u Beogradu. Njegova grobnica nalazi se na Novom groblju.
Uzun Mirkova ulica i danas se nalazi u centru Beograda.
Zanimljivo je da je Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, ulicu u srpskoj prestonici dobio “tek” 1904. godine.
(Istorijski zabavnik)
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Komentari(0)