Nove studije izdvojile su najlakše i najteže jezike sveta.
Da li ste se nekada zapitali koji su to jezici najlakši, a koji najteži na svetu?
Iako ne postoji jednoglasan odgovor na to pitanje jedan od često citiranih izvora je Foreign service intitute (FSI) sistem koji rangira jezike prema tome koliko dugo je govornicima engleskog govornog područja obično potrebno da nauče određeni jezik.
FSI sistem rangiranja sastoji se od pet kategorija, poređanih od najlakše do najteže na osnovu toga koliko sati učenja bi trebalo osobi da postigne profesionalnu veštinu.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Prva kategorija obuhvata jezike za koje je obično potrebno oko 24-30 nedelja učenja, odnosno 600 do 750 sati nastave kako bi se dostigao nivo S-3/R-3, što je otprilike jednako nivou B2/C1. U ovoj grupi našli su se jezici poput danskog, holandskog, francuskog, italijanskog, norveškog, portugalskog, rumunskog, španskog i švedskog.
Nemački jezik zahteva oko 30 nedelja ili 750 sati te je svrstan u zasebnu drugu kategoriju.
Treća kategorija obuhvata jezike za koje je potrebno 36 nedelja učenja, odnosno 900 radnih sati. Tu se radi o jezicima s lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski poput indonezijskog, malezijskog i svahili jezika.
Srpski među težim jezicima
Četvrta kategorija odnosi se na jezike s još značajnijim lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski, što zahteva oko 44 nedelja ili 1100 sati učenja.
U ovu kategoriju pripadaju: albanski, amharski, armenski, azerbejdžanski/azerski, bengalski, bosanski, bugarski, burmanski, hrvatski, češki, estonski, finski, gruzijski, grčki, hebrejski, hindski, mađarski, islandski, kmerski, letonski, litavski, makedonski, mongolski, nepalski, pašto, persijski, poljski, ruski, srpski, sinhalski, slovački, slovenački, tagaloški, tajlandski, turski, ukrajinski, urdu, uzbečki, vijetnamski, xhosa (nigersko-kongoanski jezik), zulu.
I u poslednjoj, petoj kategoriji nalaze se jezici koji su izuzetno teški za govornike engleskog jezika i iziskuju 88 nedelja, odnosno 2200 sati učenja.
Među njima su arapski, japanski, korejski, kantonski (kineski) i mandarinski (kineski) jezik.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)