Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Na Veliki petak se strogo posti, ne peva se, ne veseli se, a do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.
"Danas je čovečanstvo osudilo Boga na smrt. To je najveći bunt u istoriji neba i zemlje. To je najveći greh u istoriji neba i zemlje. Ni pali anđeli to učinili nisu. Danas je izvršen Strašni sud nad Bogom. Nikada nevinijeg osuđenika, nikada bezumnijeg sudiju svet video nije... Podneo je sva ruganja, sva poniženja - radi čega? Radi toga, braćo moja i sestre, da bi ušao u našu smrt, da bi i nju uzeo na Sebe, da bi i nju razorio kao Bog. Zato je On istrpeo sve. Zato je primio krst da bi silom Božanstva Svog kao Bogočovek razrušio smrt. I veli se u jednoj današnjoj divnoj crkvenoj pesmi: “Gospod je primio sve poruge, i šamare, i pljuvanja, i sva stradanja, da svima nama daruje vaskrsenje iz mrtvih”. Eto, radi toga je Gospod ušao u smrt našu, spustio se u smrt ljudsku, da tu najtežu i najstrašniju muku uzme na Sebe, da je razori i da nama ljudima podari vaskrsenje iz mrtvih, da ljudima podari besmrtnost i Život Večni, da telo ljudsko učini besmrtnim, a duša je već stvorena besmrtnom", rekao je Sveti Ava Jusuf ćelijski.
Danas ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu – ne valja se! Ovaj dan se naziva i "Raspeti petak", pa se veruje da danas ne valja dirati oštre predmete da se ne bi "povređivale Isusove rane". Zbog toga danas obućari i krojači ne rade.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Jedine koje danas vredno rade su domaćice! One već uveliko farbaju jaja, a bilo da verujete u narodne priče ili ne, i vi bi danas trebalo da obojite bar jedno jaje. Neće vam biti potrebno mnogo vremena, sigurno će vam biti zabavno, a i narod kaže – valja se!
U nekim delovima Srbije veruje se da danas veštice bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta. Slično po starom verovanju, veruje se da će devojke koje na današnji dan uzberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati onoga ko im je suđen.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)