NAJTUŽNIJI DAN U HRIŠĆANSTVU Verovanja za Veliki petak su brojna, interesantno je ono vezano za neudate devojke
Na Veliki petak, koji je najtužniji dan u hrišćanstvu, postoje mnogi običaji i verovanja.
Domaćice se od ranog jutra bave farbanjem jaja. Jaja su od najstarijih vremena simbol rađanja i pobede nad smrću. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.
Postoji legenda da su stražari, čuvajući Hristov grob, jeli pečenu kokošku, a uplašenom drugu se smejali uz reči: “Hrist će da oživi kad ova pečena kokoška snese crveno jaje pa poleti.” U tom trenutku se baš to i desilo, Hrist se uzneo ka nebu. U Srbiji se, po običaju, prvo jaje uvek farba u crvenu boju, a narod veruje da simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv. To jaje se čuva kao “čuvarkuća” i štiti zdravlje cele porodice.
Veliki petak se strogo posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Tog dana se ne rade teški poslovi u kući i polju. Dozvoljeno je da se malo počistiti kuća metlom, a posle toga se metla baca, verujući da se time izbacuje sve zlo iz kuće.
Možda vas zanima:
SRBI NISU SLAVILI ROĐENDANE SVE DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA: Pre toga slavili su imendan i odlazili sa darovima u crkvu!
Rođendanske proslave danas su se pretvorile u gala slavlja koja sve više podsećaju na svadbe, a nekada se oni nisu ni proslavljali!
"Ovo je najveći smrti greh koji se može počiniti: Opelo se obavlja i nad grešnicima, ali nad ovim ljudima nikako"
Profesor Dimitrije Kalezić objasnio je u kojim slučajevima sveštenik ne obavlja opelo upokojenima.
Možda vas zanima:
SRBI NISU SLAVILI ROĐENDANE SVE DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA: Pre toga slavili su imendan i odlazili sa darovima u crkvu!
Rođendanske proslave danas su se pretvorile u gala slavlja koja sve više podsećaju na svadbe, a nekada se oni nisu ni proslavljali!
"Ovo je najveći smrti greh koji se može počiniti: Opelo se obavlja i nad grešnicima, ali nad ovim ljudima nikako"
Profesor Dimitrije Kalezić objasnio je u kojim slučajevima sveštenik ne obavlja opelo upokojenima.
Možda vas zanima:
SRBI NISU SLAVILI ROĐENDANE SVE DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA: Pre toga slavili su imendan i odlazili sa darovima u crkvu!
Rođendanske proslave danas su se pretvorile u gala slavlja koja sve više podsećaju na svadbe, a nekada se oni nisu ni proslavljali!
"Ovo je najveći smrti greh koji se može počiniti: Opelo se obavlja i nad grešnicima, ali nad ovim ljudima nikako"
Profesor Dimitrije Kalezić objasnio je u kojim slučajevima sveštenik ne obavlja opelo upokojenima.
U crkvi se na Veliki petak ne služi liturgija, osim ako se taj dan poklopi sa Blagovestima. Takođe, u kućama se ne pušta muzika i nema veselja.
Narodna verovanja: Na ovaj dan se ne sme jesti kopriva.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk, sanjati svog budućeg supruga.
Neka vam ovaj dan bude ispunjen mirom i dubokim razmišljanjem o značaju Hristovog stradanja.
VERA IH JE RAZDVOJILA: Aleksa Šantić je voleo Hrvaticu, majka ga je zaklela strašnom kletvom preko koje nije mogao
Aleksa Šantić, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, bio je ne samo majstor poezije već i romantičar čiji je ljubavni život bio ispunjen nesrećama.
MALO KO ZNA: Svi rado jedemo šopsku salatu, a evo ko su Šopi i koliko ih ima
Šopska salata je omiljeni dodatak mnogim jelima na Balkanu, poznata po jednostavnosti i svežini. Spoj paradajza, krastavca, paprike, luka i narendanog sira osvaja sve generacije. Dok uživamo u njoj, retko se zapitamo po kome je dobila ime.
TESLINO KRŠTENO IME NIJE BILO NIKOLA: Ovako se, zapravo, zvao naš veliki naučnik!
Jedan detalj iz Tesline biografije je svima promakao
Pre i posle ove princeze, nijedna žena u Srbiji se nije tako zvala: Bila je ćerka velikog vladara, a ostala zaboravljena
Posle nje, nijedna Srpkinja nije nosila ovo ime, a istorija je potpuno zaboravila.
NEVEROVATNI NAZIVI ZGRADA: U ovom gradu se ljudi nalaze od "Šarulje" do "Teleta"
Užice je grad poznat po mnogo čemu, a jedno od njegovih najšarmantnijih obeležja su nadimci koje su Užičani dali svojim zgradama.
Komentari(0)