PUT SVETOG VASILIJA Rođenje i život jednog od najvoljenijih srpskih SVETITELJA, od Mrkonjića do Ostroga (FOTO)
Kada se iz pravca Mostara krene ka Trebinju, put će vas navesti kroz selo Mrkonjići. Mrkonjići su okićeni stablima najslađih smokava i narova koje ste ikada probali, ali pored toga, ono po čemu su Mrkonjići čuveni jeste to da je upravo tu rođen verovatno najomiljeniji i najpoštovaniji svetac naših prostora, naime ovde je rođen Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac.
Selo Mrkonjići nalazi se na istočnoj strani Popovog polja na putu Trebinje – Ljubinje. U ovom selu se 28. decembra 1610. godine rodio Sveti otac Vasilije Ostroški, krštenim imenom Stojan, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića.
Lepote Srbije/J.J.
Na praznik Svetog Vasilija Tvrdoškog i Ostroškog, 12. maja 1998. godine u selu Mrkonjićima u Popovu polju osvećen je hram posvećen Svetom Vasiliju. Hram je podignut na temeljima rodne kuće velikog svetitelja i nalazi se na desnoj strani puta kada se dolazi iz pravca Trebinja. Na levoj strani puta nalazi se hram Sv. Nikolaja u kome je svetitelj kršten. Pored hrama je groblje u kome počiva i Sveta Ana, majka Svetog Vasilija.
Rođen u veoma duhovnoj i pobožnoj porodici od ranih dana posvetio se postu, molitvi i crkvi. Da bi sačuvali dete od otpadnika od vere i približili ga pisanoj reči i duhu, roditelji su ga poveli u manastir Zavalu posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice. Pod vođstvom svoga strica Serafima mladi Stojan je u blizini knjiga i mudrih ljudi brzo upoznao duh Svetog pisma i osnovnih svetskih nauka. U ovom dobu rodila se i njegova želja da se zamonaši.
Možda vas zanima:
Boško je umesto u bolnicu, sina odveo pod Ostrog: Danas se prvo prekrsti pa ispriča šta mu se tamo desilo
Čuda Svetog Vasilija Ostroškog su nadaleko poznata, a ovo svedočenje je sve što treba danas da pročitate
Tamo gde je Sv. Vasilije ispustio dušu nikla je vinova loza, a od tada se nižu čuda: Ovo je slika Ostroga od pre 1 veka
Fotografija manastira Ostrog od pre 100 godina dokaz je da on danas nije ni nalikom onom što je nekad bio
Možda vas zanima:
Boško je umesto u bolnicu, sina odveo pod Ostrog: Danas se prvo prekrsti pa ispriča šta mu se tamo desilo
Čuda Svetog Vasilija Ostroškog su nadaleko poznata, a ovo svedočenje je sve što treba danas da pročitate
Tamo gde je Sv. Vasilije ispustio dušu nikla je vinova loza, a od tada se nižu čuda: Ovo je slika Ostroga od pre 1 veka
Fotografija manastira Ostrog od pre 100 godina dokaz je da on danas nije ni nalikom onom što je nekad bio
Možda vas zanima:
Boško je umesto u bolnicu, sina odveo pod Ostrog: Danas se prvo prekrsti pa ispriča šta mu se tamo desilo
Čuda Svetog Vasilija Ostroškog su nadaleko poznata, a ovo svedočenje je sve što treba danas da pročitate
Tamo gde je Sv. Vasilije ispustio dušu nikla je vinova loza, a od tada se nižu čuda: Ovo je slika Ostroga od pre 1 veka
Fotografija manastira Ostrog od pre 100 godina dokaz je da on danas nije ni nalikom onom što je nekad bio
Monaško ime Vasilije stekao je u trebinjskom manastiru Tvrdoš, kratko nakon monašenja Vasilije je stekao đakonski i sveštenički čin. U manastiru Tvrdoš stekao je zvanje arhimandrita čime su otpočela njegova brojna putovanja prema centrima pravoslavne vere u svetu.
Kao mlad neko vreme je boravio i u Cetinjskom manastiru gde je po legendi došao u sukob sa tadašnjim crnogorskim mitropolitom Mardarijem. Mladi monah Vasilije pobunio se protiv pregovora sa papskim agentima oko prihvatanja Unije tj. katolicke vere pa je, nepravedno oklevetan, morao da napusti Crnu Goru.
Sa putovanja u pravoslavne zemlje uvek se vraćao sa bogatim i važnim darovima za siromašne hercegovačke crkve. Knjige, odežde i novac poklanjao je crkvama i osiromašenom narodu. U tom periodu radio je i na popravljanju opustelih i oronulih hramova, a neretko je obnavljao mnoge narodne škole. Boravio je i na Svetoj Gori. Njegovo putovanje preko Nikšića, manastira Morače, manastira Đurđevi Stupovi, i Peći bilo je hodočasničko tokom kojeg je crkvenim velikodostojnicima ali i običnom narodu govorio o stradanju srpskog naroda u Hercegovini i nasilju turske i latinske propagande. Na Svetoj Gori boravio je godinu dana i stekao veliko znanje od brojnih duhovnika i pustinjaka. Najveci deo vremena proveo je u srpskom manastiru Hilandaru nakon čega se uputio nazad u Peć, gdje je hirotonisan za mitropolita 1638 godine. Iako je imao nepunih trideset godina zbog uzvišenog duha i smernog života udostojen je episkopskog čina.
O njegovom tačnom prelasku iz manastira Tvrdoš u Ostrog svedoče samo predanja. Uglavnom mitropolit Vasilije je došao u Ostroške Grede gde je ranije po predanju boravio jedan isposnik – starac Isaija, i gde se nalazila mala bogomolja. Slava ovog pustinjaka već je bila velika u narodu te su Turci odmah po njegovoj smrti pronašli i zapalili njegove mošti. U zaveštanju iz 1666 godine mitropolit Vasilije piše da je obnovio, a ne osnovao manastir Ostrog svojim “trudom i imanjem”.
Shutterstock
Obnovio je Donju manastirsku crkvu u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice, kupio nekoliko imanja koja je priložio crkvi i vredno je radio na širenju vere. Nešto kasnije podigao je i ukrasio crkvu Časnog i Životvornog Krsta u Ostroškoj steni i naredio da se živopiše. Tokom radova Vasilije je nosio kamenje, gradio, pomagao i uz stalnu molitvu obavljao svoje crkvene dužnosti. Zbog takvih njegovih zasluga štitili su ga kako najveći verski tako i svetovni vladari toga vremena.
Neretko se narod obraćao za pomoć samom manastiru. Sklanjajuci se ispred brojnih turskih zločina nemoćni su u Ostrogu videli utočište te su neki proveli i duže vremena pod njegovom zaštitom.
Sveti Vasilije Ostroški umro je dvadeset devetog aprila 1671 godine u svojoj ćeliji iznad Ostroške isposnice. Prema legendi u tom momentu neobična nadzemaljska svetlost ispunila je ćeliju. Telo Svetog Vasilija monasi su sahranili u grob ispod crkvice Svetog Vavedenja Majke Božije.
Shutterstock
Vasilijev grob ostao je mesto poklonjenja koje posećuju ljudi iz najudaljenijih mesta na svetu i svih vera. U narodu su i danas žive priče o čudotvorstvu i isceliteljskoj moći tog mesta, a mnogi i danas svedoče čudima Svetog Vasilija.
Tokom nemirne istorije u ovim krajevima svetiteljeve kosti nisu imale mira, već su u više navrata skrivane pred zulumom raznih okupatora.
Tokom drugog svetskog rata zbog brojnih ratnih dejstava i bombardovanja Ostroga mošti su iz crkve Svetog Vavedenja prenesene u malu pećinu u steni iza manastirskih konaka. Na sreću nijedna od granata kojima je Ostrog gađan nisu načinile ni najmanju štetu manastiru.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)