Petar nije verovao u Boga, a onda mu je Sveti Vasilije otvorio oči: "Taman kada mi je pomogao, ja sam napravio grešku"

Lepote Srbije

13:00

Zanimljivosti 0

Priča o Petru kojeg je Sveti Vasilije Ostroški ozdravio, prepričava se i danas, decenijama nakon smrti ovog smernog starca

Petar nije verovao u Boga, a onda mu je Sveti Vasilije otvorio oči: "Taman kada mi je pomogao, ja sam napravio grešku"
Shutterstock

Ova priča o isceljenju na Ostrogu stara je nekoliko decenija, ali do dana današnjeg se prepričava samo iz jednog razloga - da shvatimo svu veličinu Boga.

Naime, Petar Koprivica je decenijama dolazio na Ostrog svake godine oko Lučindana i to je radio sve do svoje smrti. Njegov cilj je bio da se pomoli Bogu i zahvali svetom Vasiliju na isceljenju od teške bolesti.

"U svojoj mladosti pripadao sam naprednoj struji, kako se tada smatralo, te nisam ni u šta verovao. Odbacivao sam svaku veru u Boga. U neku moć sveca takođe nisam verovao. Pri svem tom bio sam poznati hulitelj imena Božijeg. Sve sam psovao i svetinje ismejavao. Ali sveblagi Bog nije dopustio da dugo ostanem u takvom teškom bezakonju.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U januaru 1920. godine teško se razbolim. Moja bolest je bila nepodnošljiva, ne samo za mene nego i za moju familiju. U tim nevoljama umesto da se obratim Bogu, ja sam sve više i više hulio na Boga. Uzalud su me roditelji, braća i sestre, odvraćali od psovke i bezverija. Bolest se svakim danom pogoršavala, i na kraju počeo sam se grčiti.

Ostrog Foto: Rina
 

Uzalud sam se mučio i trošio novac od lekara do lekara, od travara do travara, pomoći nije bilo. Naprotiv, muke su bile teške i nepodnošljive. Moji su bili izgubili svaku nadu da ću ikada ozdraviti.

U toku ovih neizdrživih muka, često su mi govorili i savetovali da pođem u Ostrog, kod Sv. Vasilija. Dok sam nevolje mogao trpeti, takve savete nisam prihvatao, jer u to nisam verovao.

No, pritešnjen bolovima i dugom vezanošću za postelju, pristanem da pođem u Ostrog. Sa teškom mukom baš na taj sveti dan, moj mlađi brat Luka me dovede u Gornji manastir. Pristupih Svetitelju, a potom izađoh napolje, da se malo odmorim.

Mladi jeromonah Boris Кažanegra (kasnije iguman manastira Praskvice), saznavši potanko o mojoj bolesti, uteši me rečima da će mi Gospod i Sveti Vasilije povratiti zdravlje, ako budem čvrsto verovao i iskreno se molio. Potom mi je kod ćivota Svetitelja očitao molitve i svršio bdenije. Noć sam prenoćio u crkvi i na moju radost, baš tu noć osjetim veliku olakšicu.

ostrog rina
 

Sutradan, siđem u Donji manastir i ovde mi, pokaza rukom na crkvu, svrše osvećenje masla. Posle ovoga vratim se kući, u Nikšić, sa smanjenim i podnošljivim bolovima. Takvo stanje trajalo je nekoliko dana sve dok jednoga dana nisam ušao u radionicu i vidio da jedan posao nije dobro uradio moj mlađi brat Đorđije.

Tada sam, po mojoj zloj navici, ljuteći se na brata, počeo da vređam ime Božije i Njagovih Svetitelja. I gle čuda! Istog časa nastupe bolovi neuporedivo teži, nego oni prije odlaska u Ostrog. Tada sam se uverio, čvrsto i nepokolebljivo, da postoji Bog, koji kažnjava i nagrađuje.

Кajao sam se sa suzama u očima što uvredih milosrđe Božije. Suze ne bjehu dovoljne da operu moj greh i moju drskost. Stanje moje bolesti svakim danom se pogoršavalo i bivalo sve očajnije. U takvom stanju sam proveo puna četiri meseca. Živci su mi prosto goreli. Imao sam osećanje da se nešto zapalilo u meni i na meni. Osim toga, zapaljenje živaca potpuno me je zgrčilo, tako da glavu nisam mogao odvojiti od kolena. U tim neizrecivim mukama dočekah proleće. Nešto me je neodoljivo vuklo u Ostrog.

To je bila želja i mojih domaćih. I čim popusti zima, moj najmlađi brat Filip, posadi me na konja, i na Teodorovu subotu, noću, prispijem u Gornji manastir. Tu mi je opet pročitana molitva i svršeno bdenije. Кako je osvitala Prva nedjelja Velikog posta to siđem u Donji manastir na sv. liturgiju, gde se i pričestih. Posle ovoga, zahvaljujući milosrđu Božijem, onih teških i nesnosnih bolova je nestalo. Mogao sam se polako kretati. To mi dade snage i podgrija želju da pođem i u manastir Ždrebaonik, da se poklonim i Sv. Arseniju.

Bog mi dade snage te i tu želju ispunih. Iz manastira Ždrebaonika sam se vratio kući. Bolovi ne bjehu potpuno nestali, ali bjehu podnošljivi. No, sada sam se obazrivo čuvao da ne bi opet nečim razgnjevio Boga. U milost i kaznu Božiju više nikada nisam posumnjao. Trudio sam se da živim po zakonu Božijem. Poste sam postio, Crkvu posećivao i često molio sveštenike da mi čitaju molitvu za potpuno ozdravljenje. I ukoliko sam pobožnije živeo, utoliko se moje zdravstveno stanje poboljšavalo, ali se ispraviti nisam mogao za duže vreme.

Tih dana zaželim da još jedanput pođem u sveti Ostrog. Ovog puta sa mnom je pošla moja sestra. I ovom prilikom pred ćivotom Sv. Vasilija pročitana mi je molitva. Posle ove molitve ja se osetim potpuno zdravim. Toplo se zahvalim Bogu i Svetitelju na isceljenju, i svojim nogama vratim se kući kao nanovo rođen dušom i telom.

Ta bolest mi se nikada više nije povratila. Ova istinita ispovestt zbila se 1922. godine. Uvek sam blagodaran Sv. Vasiliju za svoje isceljenje, a isto tako neprekidno mu blagodarim što me je kroz bolest privikao pokajanju“, ispričao je starina Petar.

(Espreso)

svadba

Svadbena SUJEVERJA i PREDZNACI: Šta donosi LOŠU sreću, a ovo otkriva da će partner biti NEVERAN

Zanimljivosti

18:00

19 novembar, 2024

Svadbena sujeverja, iako ih većina nas ne shvata ozbiljno, često se dešavaju da pre venčanja počnu da dobijaju sasvim drugo značenje. Svaki par koji namerava da se venča nada se da će njihova veza biti trajna i uspešna. Neki ljudi veruju da je za sreću potrebna mala pomoć, zbog čega obraćaju pažnju na razna sujeverja i predznake vezane za venčanje .

Komentari(0)

Loading