U SRCU KOSMAJA Ostaci manastira Kasteljan svedoče srpskoj slavnoj prošlosti, obnovio ga je lično Despot Stefan Lazarević
Manastir Kastaljan, smešten na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće. Teško ga je naći jer je smešten u skrovitoj prirodi koja pleni lepotom, međutim meštani i putnici namernici ne dozvoljavaju da padne u zaborav.
Veruje se da je Manastir Kastaljan podignut u 14. veku za vreme kralja Dragutina na temeljima starog rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka. Ova činjenica ukazuje na drevno nasleđe ovog mesta i njegovu važnost u prošlosti.
Despot Stefan Lazarević je obnovio manastir u 15. veku, dodajući mu kupolu.Manastir je bio posvećen svetom Đorđu, a ostalo je u starim spisima zabeleženo da je sredinom 16. veka imao bratstvo od čak 10 monaha. Crkva u manastiru pripadala je raškoj arhitektonskoj školi. Tokom iskopavanja 1963. godine, pronađena je časna trpeza sa urezanim likom jelena i fragmentima fresaka. Ovo ukazuje na to da je manastir nekad bio živopisan i važan centar.
Možda vas zanima:
Tajno podzemno jezero ispod Kosmaja: Legenda ili stvarnost?
Priče o ogromnom jezeru ispod Kosmaja vekovima zbunjuju istraživače
Drevne šume Srbije i njihove tajne
Legende i istorijske priče koje se kriju u šumama Deliblatske peščare, Tare i Fruške gore.
Možda vas zanima:
Tajno podzemno jezero ispod Kosmaja: Legenda ili stvarnost?
Priče o ogromnom jezeru ispod Kosmaja vekovima zbunjuju istraživače
Drevne šume Srbije i njihove tajne
Legende i istorijske priče koje se kriju u šumama Deliblatske peščare, Tare i Fruške gore.
Možda vas zanima:
Tajno podzemno jezero ispod Kosmaja: Legenda ili stvarnost?
Priče o ogromnom jezeru ispod Kosmaja vekovima zbunjuju istraživače
Drevne šume Srbije i njihove tajne
Legende i istorijske priče koje se kriju u šumama Deliblatske peščare, Tare i Fruške gore.
Nažalost, ceo manastir je porušen krajem 17. veka. Danas je u ruševinama i čeka obnovu. Manastir Kastaljan je samo deo bogate srpske kulturne baštine i mesto koje svedoči o prošlim vremenima i duhovnom nasleđu kojim se možemo ponositi, uz nadu da će biti i obnovljen u doglednoj budućnosti.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)