KAKO SE PRAVILNO ČESTITA VASKRS? Rešite sve nedoumice i izgbegnite grešku koju mnogi prave
Bliži se jedan od najsrećnijih hrišćanskih praznika, a evo kako da ga pravilno čestitate
Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik, dan kada smo sa najdražima, dan sreće, simbol pobede života.
Najveći praznik za sve vernike se uveliko bliži, a kao i svake godine ponavlja se dilema oko toga kako se pravilno čestita Uskrs, odnosno Vaskrs.
Povodom ovog praznika svi pravoslavni hrišćani jedni drugima upućuju poznat tradicionalni pozdrav i očekuju da im se uzvrati na sličan način, otpozdravom. Međutim, mnogi taj pozdrav ne izgovaraju pravilno.
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
Evo gde je greška i kako glasi pravilan i jedini tačan vaskršnji pozdrav, a koje verzije nikako ne bi trebalo da koristite, jer su potpuno netačne!
Hristos vaskrse, Hristos voskrese, Hristos vaskrs, Hristos vaskrese… čujemo toliko sličnih, a u suštini potpuno različitih izgovora uskršnjeg pozdravljanja i čestitanja.
Prema današnjem Rečniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: “Hristos vaskrse”! Pored toga dozvoljen je i arhaični, crkveni oblik "Hristos voskrese".
Nepravilno je reći "vaskrese". Tako da su samo ova dva načina - "vaskrse" i "voskrese" pravilna.
Iako u modernom jeziku Vaskrs nazivamo i Uskrs, što je potpuno dopušteno u pravopisu, ali nije pravilno reči "Hristos uskrsnu."
Evo i zbog čega… Mi danas koristimo oblik “uskrsnuti” koji pripada savremenom srpskom jeziku i zbog kog je pravilno reći i “Uskrs”, kao što se praznik pravilno zove i “Vaskrs”.
Reč “uskrsnuti” potiče od srpskoslovenskog jezika, odnosno srpske redakcije staroslovenskog jezika. Srpska redakcija staroslovenskog jezika nastala je u vreme kada su Srbi u svojoj sredini primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost (tokom X, a najkasnije do prvih decenija XI veka). Od tada pa do prvih decenija XV veka Srbi su pomenute reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog “V”: “vъskrъse” .
Zbog vokalizacije, odnosno gubljenja ovog poluglasnika u kasnijem periodu razvoja jezika, danas i imamo ovakve nedoumice.
Na crkvenoslovenskom postoje dva oblika čitanja, prilagođeni srpskoslovenski i ruskoslovenski. Prema prvom je Hristos vaskrse! (od vaskrsnuti), a prema drugom Hristos voskrese! (od voskesenije). Isto se pitanje postavlja i kad je odgovor na uskršnji pozdrav u pitanju. Kako se kaže: Vaistinu voskrese, ili voistinu vaskrse?
Pravilno je reći i “vaistinu” i “voistinu”. Samo što bi trebalo biti dosledan pa na ruskoslovenski pozdrav "Hristos voskrese" odgovoriti istim oblikom “Voistinu voskrese”. Istom logikom reći ćemo i "Hristos vaskrse" - "Vaistinu vaskrse!".
Ukoliko ste u dilemi da li je pravilnije reći Uskrs, Vaskrs ili Voskresenije, lingvistički, ispravno je i jedno i drugo i treće! Takođe, pored navedenih pozdrava i odgovora na njih, možete dodati i "Srećan Uskrs/Vaskrs!".
(Opanak)
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)