Ovo je srpska svetinja u kojoj se dešavaju čuda, u Miljkovom manastiru kod Svilajnca nalazi se posebna ikona Majke Božije (FOTO)
U živopisnom selu Gložane kod Svilajnca okružena bukovom šumom ušuškala se i velika srpska svetinja, u narodu poznatija kao Miljkov manastir.
Bogomolja je veoma stara, ne zna se sa sigurnošću ko ju je prvi podigao i kada, ali je poznato da ju je u potpunosti obnovio despot Stefan Lazarević, a nakon toga u 19. veku i čovek po imenu Miljko, meštanin Gložana, pa od tada ova svetinja i nosi ime po njemu, iako je na samim ulaznim vratima napisano Vavedenje i smatra se da je posvećena Bogorodici.
- Manastir je nadelko poznat po mnogim znamenitostima, a u samoj crkvi nalazi se više od 40 čestica mošti svetitelja koje imaju veliku moć. U kutijicama su delići netruležnog dela tela svetitelja koji imaju čudotvornu moć. I najmanji delić ima isceliteljsko dejstvo. Prvo smo dobili mošti Svetog Jovana Šangajskog. Njegove cele mošti su u San Francisku, a prethodna igumanija je tražila da nam dostave jednu česticu. On je pola Srbin pola Rus i kao dečak od 15 godina prispeo je ovde sa grupom ruskih kaluđera emigranata, proteranih od komunista, rekla je za RINU monahinja Mihaila iz ovog manastira.
Foto: Rina
Medjutim, u ovom manastiru se nalazi i ikona Majke Božije koja je u Gložane stigla iz malenog ruskog grada Ahtrike. Ispred nje su se dešavala velika čuda i iscelenja, kaže mati Mihaila. Ono po čemu je još posebna jeste da je to jedina ikona na kojoj Bogorodica u naručju nema bebe Hrista, već se u uglu nalazi krst na kom je razapet. Mihaila tvrdi da je baš to razlog što se većini onih koji joj se mole želje ispune u tako kratkom roku.
Možda vas zanima:
Neobična tradicija iz zapadne Srbije: Kako se čuva obred slavskog kolača u selu Svilajnac
U srcu zapadne Srbije, selo Svilajnac krije jednu od najneobičnijih tradicija vezanih za pravljenje slavskog kolača. Za razliku od uobičajene porodične pripreme, ovde je pravljenje kolača zajednički čin cele zajednice, čime se obezbeđuje očuvanje starih običaja i jačanje kolektivnog duha.
Dve decenije ovo mesto je ruina, a nekad je tu vojsku služilo preko 600 mladića: Svilajnac obnavlja staru kasarnu i grade se besplatni stanovi za vojna lica
U jeku priča o vraćanju obaveznog vojnog roka za muškarce u Srbiji, odlična ideja stiže iz opštine Svilajnac. Naime, ova lokalna samouprava pokrenula je inicijativu pred Ministarstvom odbrane i Generalštabom Vojske Srbije da se Kasarna „Lazar Stojanović” koja se nalazi u toj opštini, a koja skoro dve decenije nije aktivna, rekonstruiše i ponovo stavi u rad.
Možda vas zanima:
Neobična tradicija iz zapadne Srbije: Kako se čuva obred slavskog kolača u selu Svilajnac
U srcu zapadne Srbije, selo Svilajnac krije jednu od najneobičnijih tradicija vezanih za pravljenje slavskog kolača. Za razliku od uobičajene porodične pripreme, ovde je pravljenje kolača zajednički čin cele zajednice, čime se obezbeđuje očuvanje starih običaja i jačanje kolektivnog duha.
Dve decenije ovo mesto je ruina, a nekad je tu vojsku služilo preko 600 mladića: Svilajnac obnavlja staru kasarnu i grade se besplatni stanovi za vojna lica
U jeku priča o vraćanju obaveznog vojnog roka za muškarce u Srbiji, odlična ideja stiže iz opštine Svilajnac. Naime, ova lokalna samouprava pokrenula je inicijativu pred Ministarstvom odbrane i Generalštabom Vojske Srbije da se Kasarna „Lazar Stojanović” koja se nalazi u toj opštini, a koja skoro dve decenije nije aktivna, rekonstruiše i ponovo stavi u rad.
Možda vas zanima:
Neobična tradicija iz zapadne Srbije: Kako se čuva obred slavskog kolača u selu Svilajnac
U srcu zapadne Srbije, selo Svilajnac krije jednu od najneobičnijih tradicija vezanih za pravljenje slavskog kolača. Za razliku od uobičajene porodične pripreme, ovde je pravljenje kolača zajednički čin cele zajednice, čime se obezbeđuje očuvanje starih običaja i jačanje kolektivnog duha.
Dve decenije ovo mesto je ruina, a nekad je tu vojsku služilo preko 600 mladića: Svilajnac obnavlja staru kasarnu i grade se besplatni stanovi za vojna lica
U jeku priča o vraćanju obaveznog vojnog roka za muškarce u Srbiji, odlična ideja stiže iz opštine Svilajnac. Naime, ova lokalna samouprava pokrenula je inicijativu pred Ministarstvom odbrane i Generalštabom Vojske Srbije da se Kasarna „Lazar Stojanović” koja se nalazi u toj opštini, a koja skoro dve decenije nije aktivna, rekonstruiše i ponovo stavi u rad.
- Jednu ženu sam videla sa velikom korpom cveća u manastiru, rekla mi je da je to donela u znak zahvalnosti Majci Bojžijoj, jer su se molili njoj i ona im želju ispunila, a tada je značajno pogledala u detence koje je držala za ruku. Žena iz Beograda nam je takođe ispričala da njenoj bratanici osam meseci niko od doktora nije mogao da skine temperaturu, a onda su je doveli u manastir i nakon očitane molitve ta boljka koja je dugo trajala, nestala je kao rukom odnesena. Zato ja uvek kažem pre nego što podjete kod doktora, možete pre toga doći u crkvu, dodaje Mihaila.
Foto: Rina
Zbog svoje starosti Miljkov manastir deluje izuzetno rustično, ali ipak odoleva zubu vremena, ali ne zaborvlja ga ni lokalna samuprava što je za veliku pohvalu. Opština Svilajnac pomoći će izgradnju nove crkve u manastirskom kompleksu, sa još 10.000 evra.
- Mi imamo značajne manastire na teritoriji opštine Svilajnac i godinama podržavamo i rekonstrukcije i izgradnje crkvi i pomoći manastirima. Prošle godine kada smo bili dogovorili smo se da pomognemo nešto u prethodnoj, a nešto u ovoj godini. Sada je realizovan i taj drugi deo dogovora. Finasijska pomoć došla je iz budžeta opštine za izgradnju nove crkve u Miljkovom manastiru, vidim došli su i novi monasi, što je zaista lepa slika, rekao je predsednik opštine Predrag Milanović.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)