Bosanci, Hrvati i Srbi su potpuno identični - isti narod, rekao je profesor Roj Kasagranda sa teksaškog koledža u Ostinu, a taj snimak se masovno delio po društvenim mrežama, izazvavši gomilu komentara građana svih pomenutih država!
rina.rs
Govore istim jezikom, izgledaju isto
Kako on kaže, govore potpuno istim jezikom, a jedino postoje neke regionalne dijalektičke razlike, ali to je potpuno isti jezik.
- Nemački ima više varijacija nego što ta tri jezika imaju jedan od drugog - rekao je ovaj profesor koji je, kako sam navodi na jednom blogu, zainteresovan za politiku, istoriju, ekonomiju, psihologiju i filozofiju.
Po predanju, manastir je osnovan u 13. veku u vreme srpskog kralja Dragutina.
- Oni čak i izgledaju isto. Genetski su isti. Ne možete ih razlikovati. Kulturološki su isti. Živeli su zajedno, iako je u Bosni bilo više muslimana, u Srbiji je, pored Srba, bilo muslimana, a u Bosni je bilo Srba. Bili su pomešani. Bili su bukvalno komšije. Potpuno su se pomešali. Deca su išla zajedno u školu, zajedno su kupovali u istim prodavnicama. Jedina razlika je bila njihova vera - rekao je on u snimku koji na Tik Toku doživeo veliku popularnost.
Ističe da je sukob između ovih naroda na neki način nagovestio rascep u Evropi.
- Srbija je uglavnom srpsko-pravoslavna. Bosna je uglavnom muslimanska, iako je imala ogromno katoličko i ogromno srpsko pravoslavno stanovništvo. A Hrvatska, koju je Austro-Ugarska ranija anektirala, bila je katolička. Srbi su sebe videli kao produžetak panslovenske države. O Rusiji su mislili kao o svom prijatelju, kao o velikom bratu. Dok su Hrvati, pošto su bili katolici, više gledali prema Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj ili Italiji. Oni su imali malo drugačiji uticaj. A Bosanci su, naravno, gledali prema Turskoj jer su muslimani - objasnio je profesor svoje viđenje raspada SFRJ.
"Ja mogu da nas razlikujem"
Sa ovim njegovim mišljenjem se nisu saglasili mnogi građani ovih država. Oni su profesora, u komentarima ispod videa na Tit Toku, optužili da ne zna o čemu priča.
- Volim kada ljudi pričaju o nečemu što uopšte ne znaju - napisao je jedan Hrvat dok je drugi dodao da je na prvom mestu treba napomenuti da je Hrvatska starija i od Srbije i od Bosne.
Muškarac koji se potpisuje kao Mostar 94 rekao je "Uopšte ne ličimo. Ja mogu da nas razlikujem".
Adisa je želela da istakne da Bosanci "delimično imaju ilirski DNK, a delimično slovenski" i da je to glavna razlika.
Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić. Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva, nastala su uglavnom pod uticajem različitih istorijskih iskustava, u skladu sa narodnom tradicijom, dok su druge formirale strane vlasti.
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
Komentari(0)