Bosanci, Hrvati i Srbi su potpuno identični - isti narod, rekao je profesor Roj Kasagranda sa teksaškog koledža u Ostinu, a taj snimak se masovno delio po društvenim mrežama, izazvavši gomilu komentara građana svih pomenutih država!
rina.rs
Govore istim jezikom, izgledaju isto
Kako on kaže, govore potpuno istim jezikom, a jedino postoje neke regionalne dijalektičke razlike, ali to je potpuno isti jezik.
- Nemački ima više varijacija nego što ta tri jezika imaju jedan od drugog - rekao je ovaj profesor koji je, kako sam navodi na jednom blogu, zainteresovan za politiku, istoriju, ekonomiju, psihologiju i filozofiju.
Po predanju, manastir je osnovan u 13. veku u vreme srpskog kralja Dragutina.
- Oni čak i izgledaju isto. Genetski su isti. Ne možete ih razlikovati. Kulturološki su isti. Živeli su zajedno, iako je u Bosni bilo više muslimana, u Srbiji je, pored Srba, bilo muslimana, a u Bosni je bilo Srba. Bili su pomešani. Bili su bukvalno komšije. Potpuno su se pomešali. Deca su išla zajedno u školu, zajedno su kupovali u istim prodavnicama. Jedina razlika je bila njihova vera - rekao je on u snimku koji na Tik Toku doživeo veliku popularnost.
Ističe da je sukob između ovih naroda na neki način nagovestio rascep u Evropi.
- Srbija je uglavnom srpsko-pravoslavna. Bosna je uglavnom muslimanska, iako je imala ogromno katoličko i ogromno srpsko pravoslavno stanovništvo. A Hrvatska, koju je Austro-Ugarska ranija anektirala, bila je katolička. Srbi su sebe videli kao produžetak panslovenske države. O Rusiji su mislili kao o svom prijatelju, kao o velikom bratu. Dok su Hrvati, pošto su bili katolici, više gledali prema Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj ili Italiji. Oni su imali malo drugačiji uticaj. A Bosanci su, naravno, gledali prema Turskoj jer su muslimani - objasnio je profesor svoje viđenje raspada SFRJ.
"Ja mogu da nas razlikujem"
Sa ovim njegovim mišljenjem se nisu saglasili mnogi građani ovih država. Oni su profesora, u komentarima ispod videa na Tit Toku, optužili da ne zna o čemu priča.
- Volim kada ljudi pričaju o nečemu što uopšte ne znaju - napisao je jedan Hrvat dok je drugi dodao da je na prvom mestu treba napomenuti da je Hrvatska starija i od Srbije i od Bosne.
Muškarac koji se potpisuje kao Mostar 94 rekao je "Uopšte ne ličimo. Ja mogu da nas razlikujem".
Adisa je želela da istakne da Bosanci "delimično imaju ilirski DNK, a delimično slovenski" i da je to glavna razlika.
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)