Znate li ko je izgovorio prvu psovku u srpskom filmu i gde je sniman „Marš na Drinu”?
Jedan od najpoznatijih domaćih ratnih filmova, „Marš na Drinu” iz 1964. godine, ostao je upamćen ne samo po tome što je verno dočarao heroizam srpske vojske u Prvom svetskom ratu, već i po jednoj filmskoj prekretnici – u njemu je izgovorena prva psovka u istoriji srpske kinematografije.
Valjevo kao velika filmska scena
Film je sniman u Valjevu i njegovoj okolini – u Tešnjaru, na mostu preko Kolubare, u selu Lipa kod Mionice, kao i na ulicama Uba i Beograda. Grad je tih dana postao pravi filmski centar, a mnogi Valjevci statirali su u scenama masovnih borbi. Snimanje je trajalo svega dva meseca, a montaža se obavljala paralelno u jednoj od soba hotela „Grand” u Valjevu.
Ljuba Tadić i prva psovka na filmu
Možda vas zanima:
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
NAJSKUPLJA SRPSKA PESMA NASTALA ZBOG 2 REČI: Proslavio je Ivo Andrić jednim potezom, od tada je za njom poludeo CEO SVET
Onom ko ponosno ističe da je Srbin, ova pesma izaziva mnošto emocija. Podseća ga šta je sve naš narod istrpeo, a nije poklekao.
Možda vas zanima:
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
NAJSKUPLJA SRPSKA PESMA NASTALA ZBOG 2 REČI: Proslavio je Ivo Andrić jednim potezom, od tada je za njom poludeo CEO SVET
Onom ko ponosno ističe da je Srbin, ova pesma izaziva mnošto emocija. Podseća ga šta je sve naš narod istrpeo, a nije poklekao.
Možda vas zanima:
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
NAJSKUPLJA SRPSKA PESMA NASTALA ZBOG 2 REČI: Proslavio je Ivo Andrić jednim potezom, od tada je za njom poludeo CEO SVET
Onom ko ponosno ističe da je Srbin, ova pesma izaziva mnošto emocija. Podseća ga šta je sve naš narod istrpeo, a nije poklekao.
Ulogom majora Kurjaka, Ljuba Tadić uneo je nezaboravnu energiju. Upravo on je u ovom filmu izgovorio rečenicu koja je postala prekretnica, "Drino, j...m ti...": prva psovka ikada izrečena u jugoslovenskom filmu. Za tadašnju publiku to je bio šok – deo je negodovao, dok su drugi pozdravili realističan pristup i „oživljavanje” ratne atmosfere kakva je zaista bila.
Autentičnost zahvaljujući vojsci
Jugoslovenska narodna armija učestvovala je u snimanju – vojnici su glumili statiste, korišćena je konjička oprema i čak originalni ruski poljski topovi iz Prvog svetskog rata. Sve je to doprinelo da film deluje verno i masovno, iako je snimljen u rekordno kratkom roku.
Nasleđe filma
Naziv i završnica filma povezani su sa patriotskom kompozicijom „Marš na Drinu” Stanislava Biničkog, koja je posle premijere ponovo postala himna nacionalnog ponosa. Nagrađen na Pulskom festivalu i godinama među najgledanijim domaćim ostvarenjima, film „Marš na Drinu” i danas se pamti kao spoj herojstva, filmskog realizma i jedne male, ali značajne prekretnice u istoriji domaće kinematografije.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)