ZBOG NJE JE IVO ANDRIĆ ZAVOLEO KOŠARKU, A KERI GRANT DOŠAO U SRBIJU: Neverovatan život najfatalnije Jugoslovenke! (FOTO)
Ono što je ona doživela neko neće ni za 10 života
Ljubica Buba Otašević bila je jedna od najlepših, neki kažu i najlepša, žena posleratnog Beograda. Košarkašica „Crvene zvezde“ na putu od košarkaškog terena na Malom Kalemegdanu do Holivuda ispisala je nesvakidašnju, gotovo filmsku priču.
Rođena je 1933. godine u Gornjem Milanovcu, a uporedo sa igranjem košarke za Crvenu zvezdu, studirala je na Filozofskom fakultetu.
Ljubičin prijatelj, vlasnik poznatog njujorškog restorana, Dobrivoje Tanasijević poznatiji kao Den Tana, seća se Bube: „Čuo sam da nije bilo nekog ko je ovde važan, da nije bio zaljubljen u nju. Nije ona bila ta koja je išla sa svima. Bob Evans, holivudski producent, rekao mi je da je Ljubica bila jedina ljubav u njegovom životu i da je čak hteo da je ženi, ali ona nije htela“.
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Ljubica je o sebi govorila ovako: „Nisam želela da postanem samo slavna i na taj način upropastim svoj život, za koji me baš i nije 'bolela štikla', iako se to od mene očekivalo“.
Priča ove posleratne lepotice zvuči neverovatno, gotovo da je prevazišla čak i najneobičnije filmske priče.Ljubica je bila košarkašica „Crvene zvezde“ i reprezentacije. Dva puta igrala je na evropskom prvenstvu (1954. i 1956. godine). Još dok je igrala košarku, Ljubicu Otašević smatrali su fatalnom ženom. Sa tribina, na malom Kalemegdanu, gledali su je mnogi poznati i moćni muškarci tog vremena: nobelovac Ivo Andrić, general JNA Peko Dapčević, Slobodan Penezić Krcun, operativac Udbe i direktor „Avala filma“ Ratko Dražević.
Profimedia
Iako je ženska košarka u to vreme bila zanimljiva, nikako nije bila dovoljan razlog koji je punio tribine. Pravi razlog bila je, kažu, Ljubica. Ivo Andrić je navodno žuljao klupu zbog te žene. Ne da je dolazio na utakmice na Mali Kalemegdan, nego čak i na treninge. Ranko Žeravica smatrao je da se Ljubica nikada nije ponašala kao lepotica nego kao košarkašica. Den Tana i dalje ne razume kako su je momci pustili da ode iz Srbije. Dodaje da je bila prava dama, lepa i bez šminke i izuzetno zgodna.
Prva ljubav bio joj je košarkaš Srđa Kalember, a potom se zabavljala sa poznatim fudbalerom Partizana, reprezentativcem Milošem Milutinovićem.
U 24. godini Ljubica napušta košarku i odlazi u Italiju kako bi usavršila jezik.
Napuštanjem beogradske scene, stupila je na holivudsku. Nije zagospodarila filmskim platnom ali jeste mnogim muškim srcima.
U Londonu sreće američkog producenta Karla Formana koji joj zbog neverovatne sličnosti sa Sofijom Loren nudi ulogu njene dublerke u filmu “Ključ” Kerola Rida.
Kroz odškrinuta vrata filmske industrije LJubica upoznaje tri decenije starijeg glumca Kerija Granta. Sa velikim holivudskim zavodnikom vrlo brzo postaje prisna. Počinje da uzima časove glume, menja ime u Ljuba Bodin i traži sreću u Holivudu. Iza nje je ostalo nekoliko malih uloga, a domaćoj publici najpoznatija je po epizodnoj roli u filmu “Ljubav i moda”.
Njeno srce osvojio je italijanski baron i milioner Enrik di Portanova, ali je nakon četiri godine njihov brak propao, a Ljubica je posle razvoda dobila 1,5 miliona dolara.
– Bila je široke ruke. Tako je iznenadila košarkašice Crvene zvezde u La Korunji, uplativši im hotel s pet zvezdica uoči finala Kupa šampiona 1979. godine – priča Aleksandar Miletić, autor “Džez basketa”.
Legendarni su bili i njeni dolasci u Beograd, a bilo ih je svega tri . Još se prepričava kako je na sahranu svoje bake stigla u ogromnom crnom “linkolnu” u društvu Kerija Granta. Poslednje dane provela je u Hjustonu, gde je i preminula 1998. godine u 65. godini života. U Srbiji je to bila kratka vest u novinama.
(Novosti)
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
Komentari(0)