ZBOG NJE JE IVO ANDRIĆ ZAVOLEO KOŠARKU, A KERI GRANT DOŠAO U SRBIJU: Neverovatan život najfatalnije Jugoslovenke! (FOTO)
Ono što je ona doživela neko neće ni za 10 života
Ljubica Buba Otašević bila je jedna od najlepših, neki kažu i najlepša, žena posleratnog Beograda. Košarkašica „Crvene zvezde“ na putu od košarkaškog terena na Malom Kalemegdanu do Holivuda ispisala je nesvakidašnju, gotovo filmsku priču.
Rođena je 1933. godine u Gornjem Milanovcu, a uporedo sa igranjem košarke za Crvenu zvezdu, studirala je na Filozofskom fakultetu.
Ljubičin prijatelj, vlasnik poznatog njujorškog restorana, Dobrivoje Tanasijević poznatiji kao Den Tana, seća se Bube: „Čuo sam da nije bilo nekog ko je ovde važan, da nije bio zaljubljen u nju. Nije ona bila ta koja je išla sa svima. Bob Evans, holivudski producent, rekao mi je da je Ljubica bila jedina ljubav u njegovom životu i da je čak hteo da je ženi, ali ona nije htela“.
Možda vas zanima:
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Slika iz stare Jugoslavije šokirala Srbe! O jednom detalju bruji ceo region, ovo je danas nemoguće videti! (FOTO)
Mnogi su se trudili da stilom iskažu svoju originalnost i da se razlikuju od ostalih
Možda vas zanima:
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Slika iz stare Jugoslavije šokirala Srbe! O jednom detalju bruji ceo region, ovo je danas nemoguće videti! (FOTO)
Mnogi su se trudili da stilom iskažu svoju originalnost i da se razlikuju od ostalih
Možda vas zanima:
Ove 3 poslastice Jugosloveni su tamanili: Lako se spremaju, a ukus osvaja, nećete se pokajati ukoliko ih spremite
Ove tri poslastice s razlogom su i danas popularne.
Slika iz stare Jugoslavije šokirala Srbe! O jednom detalju bruji ceo region, ovo je danas nemoguće videti! (FOTO)
Mnogi su se trudili da stilom iskažu svoju originalnost i da se razlikuju od ostalih
Ljubica je o sebi govorila ovako: „Nisam želela da postanem samo slavna i na taj način upropastim svoj život, za koji me baš i nije 'bolela štikla', iako se to od mene očekivalo“.
Priča ove posleratne lepotice zvuči neverovatno, gotovo da je prevazišla čak i najneobičnije filmske priče.Ljubica je bila košarkašica „Crvene zvezde“ i reprezentacije. Dva puta igrala je na evropskom prvenstvu (1954. i 1956. godine). Još dok je igrala košarku, Ljubicu Otašević smatrali su fatalnom ženom. Sa tribina, na malom Kalemegdanu, gledali su je mnogi poznati i moćni muškarci tog vremena: nobelovac Ivo Andrić, general JNA Peko Dapčević, Slobodan Penezić Krcun, operativac Udbe i direktor „Avala filma“ Ratko Dražević.
Profimedia
Iako je ženska košarka u to vreme bila zanimljiva, nikako nije bila dovoljan razlog koji je punio tribine. Pravi razlog bila je, kažu, Ljubica. Ivo Andrić je navodno žuljao klupu zbog te žene. Ne da je dolazio na utakmice na Mali Kalemegdan, nego čak i na treninge. Ranko Žeravica smatrao je da se Ljubica nikada nije ponašala kao lepotica nego kao košarkašica. Den Tana i dalje ne razume kako su je momci pustili da ode iz Srbije. Dodaje da je bila prava dama, lepa i bez šminke i izuzetno zgodna.
Prva ljubav bio joj je košarkaš Srđa Kalember, a potom se zabavljala sa poznatim fudbalerom Partizana, reprezentativcem Milošem Milutinovićem.
U 24. godini Ljubica napušta košarku i odlazi u Italiju kako bi usavršila jezik.
Napuštanjem beogradske scene, stupila je na holivudsku. Nije zagospodarila filmskim platnom ali jeste mnogim muškim srcima.
U Londonu sreće američkog producenta Karla Formana koji joj zbog neverovatne sličnosti sa Sofijom Loren nudi ulogu njene dublerke u filmu “Ključ” Kerola Rida.
Kroz odškrinuta vrata filmske industrije LJubica upoznaje tri decenije starijeg glumca Kerija Granta. Sa velikim holivudskim zavodnikom vrlo brzo postaje prisna. Počinje da uzima časove glume, menja ime u Ljuba Bodin i traži sreću u Holivudu. Iza nje je ostalo nekoliko malih uloga, a domaćoj publici najpoznatija je po epizodnoj roli u filmu “Ljubav i moda”.
Njeno srce osvojio je italijanski baron i milioner Enrik di Portanova, ali je nakon četiri godine njihov brak propao, a Ljubica je posle razvoda dobila 1,5 miliona dolara.
– Bila je široke ruke. Tako je iznenadila košarkašice Crvene zvezde u La Korunji, uplativši im hotel s pet zvezdica uoči finala Kupa šampiona 1979. godine – priča Aleksandar Miletić, autor “Džez basketa”.
Legendarni su bili i njeni dolasci u Beograd, a bilo ih je svega tri . Još se prepričava kako je na sahranu svoje bake stigla u ogromnom crnom “linkolnu” u društvu Kerija Granta. Poslednje dane provela je u Hjustonu, gde je i preminula 1998. godine u 65. godini života. U Srbiji je to bila kratka vest u novinama.
(Novosti)
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)