SVETI NIKOLAJ ŽIČKI I MATI ANA ADŽIĆ Nekada su zajedno otvarali sirotišta a sada nas leče duhovno i telesno, pročitajte kako!
Nikolaj Velimirović, poznat i kao Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, bio je istaknuti teolog, besednik i episkop. Njegove misli i pouke ostavile su dubok trag u srpskoj pravoslavnoj crkvi i šire.
Nikolaj Velimirović, poznat i kao Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, bio je istaknuti teolog, besednik i episkop. Njegove misli i pouke ostavile su dubok trag u srpskoj pravoslavnoj crkvi i šire.
Rođen je 04. januara 1881. godine u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, u porodici zemljoradnika. Znamenita porodica Velimirovića potiče od Antonija-Ante Jovanovića, koji se u valjevski kraj doselio iz Srebrenice u Bosni. Obrazovanje je otpočeo u manastiru Ćelije, a valjevsku gimnaziju završio je u Valjevu. Nakon gimnazije, upisuje beogradsku Bogosloviju, gde biva zapažen kao učen mladić, okupiran Njegoševom mišlju.
Godine 1941. zatočen je u manastiru Vojlovica kod Pančeva, a potom sproveden u Dahau, odakle ga je 1945. oslobodila američka vojska.
Možda vas zanima:
ČUDESNA ISCELJENJA Na grobu igumanije Ane u manastiru Vraćevšnica dešavaju se čuda!
Manastir Vraćevšnica je smešten u skrovitoj prirodi u blizini Gornjeg Milanovca, veoma blizu konaka kneza Miloša u Gornjoj Crnući. Ako turistički krenete u Šumadiju, nemojte preskočiti posetu ovim mestima, priroda če vas oduševiti, baš kao i istorijski značaj i lepota koja ih krasi. Pored toga, sve češće ljudi hrle manastiru Vraćevšinica jer, kako mnogi svedoče, tamo su našli lek i od najtežih bolesti!
VLADIKA UMRO POD JAKO SUMNJIVIM OKOLNOSTIMA Misteriozna smrt i zagonetan kraj svetog Nikolaja Velimirovića
Igumanija Paraskeva ga je zatekla s penom na usnama, kao u čoveka kog su otrovali.
Ostatak života proveo je u emigraciji. Nikada nije bio formalno prognan, niti ražalovan, već je ostao episkop do svoje smrti.
Svoje poslednje dane, Vladika Nikolaj je proveo u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Кananu, u Pensilvaniji. Upokojio se mirno u Gospodu, rano u nedelju, na poklade 18.marta 1956. godine. Smrt ga je zatekla na molitvi. Iz ruskog manastira, prenet je u srpski manastir Svetog Save u Libertvilu i sahranjen uz velike počasti u srpskom narodnom groblju pored manastira.
U Bernu je doktorirao teologiju, odbranivši disertaciju “Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve”. Bio je duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda, koju je smatrao paradigmom nove srpske stvarnosti.
Poznat je kao veliki mislilac i pravoslavni teolog, ali je manje poznato da se bavio i humanitarnim radom. Sa mati Anom Adžić, potonjom igumanijom manastira Vraćevšnica, koja je imala veliko poverenje vladike Nikolaja Velimirovića i koji je imenovao za upraviteljicu svih hranilišta za decu koja je osnivao. Ona je sav svoj život dala toj deci, a vladika Nikolaj Velimirović je njoj davao veliku podršku, savetovao je i posećivao. Već smo pisali da danas mnogi hrle ka manastiru Vraćevšnica da se na grobu mati Ane pomole za zdravlje i iscelenje, a mnogi tvrde da im je i pomogla.
Sveti arhijerejski sabor SPC "jednodušnom jednoglasnom saborskom odlukom" 2003. godine je Svetog Nikolaja kanonizovao za sveca i od tada ga slavi kao svetog Nikolaja Žičkog.
Njegove misli i dalje inspirišu mnoge ljude širom sveta.
Evo nekoliko značajnih misli i citata koji su povezani sa njegovim životom i učenjem:
"Život je duhovno vojevanje", Nikolaj Velimirović je govorio da je život borba između čoveka i svega protivbožanskog. Pobediti ili biti poražen, to je suština duhovnog života.
On je isticao važnost razmišljanja o večnom životu i večnoj smrti. "Trenuci odluke u životu mogu odrediti našu sudbinu.
Sloboda: “Hoćeš li slobodu, onda pokušaj osloboditi sebe samog.” Ova misao ukazuje na unutrašnju slobodu i oslobođenje od ličnih ograničenja.
“Neka se talasa život oko tebe kao uzburkano more, ti se staraj biti miran dušom kao dubina morska.” Ova poruka podseća na važnost unutrašnjeg mira i spokoja.
Vera i mera: “Kakva vera, onakva i mera.” Nikolaj Velimirović je naglašavao da vera treba da se ogleda u našim delima i postupcima.
"Obrazovan je onaj koji ima obraza."
"Najveće istine lakše ćeš dokazati ljudima životom no rečima. Zato i ne počinji govoriti o njima prvo jezikom jer ćeš ih dovesti u sumnju."
"Želja je seme greha."
"Ne ponesi se mudrošću. Ni tuđom, jer nije tvoja. Ni svojom, jer čim si se poneo, znači da je nemaš mnogo."
"Ako si bogat samo onim što lopovi mogu ukrasti i moljci pojesti, sa čim ćeš ostati, ako lopovi zbilja ukradu i moljci pojedu?"
"U koliko se god mudriji pokazujemo pred ljudima, u toliko se luđi osećamo pred samim sobom. U koliko god više ističemo pred ljudima svoje vrline, u toliko se jače ističu pred nama samima odgovarajuće slabosti i poroci."
Sveti vladika Nikolaj Velimirović je ostavio dubok trag u srpskoj istoriji i kulturi, a njegove misli i dalje inspirišu mnoge ljude širom sveta
Ovaj srpski velikan je ostao nedokučiva veličina, duhovni stub i uporište, nejgenijalniji srpski besednik i bogoslov, najveći srpski crkveni pisac i mislilac, počasni doktor Glazgovskog i Кolumbijskog univerziteta, veliki otac crkve i duhovnik, od čijeg duhovnog kapitala Srpska pravoslavna crkva danas živi i živeće kroz vekove.
Na vest o smrti Svetog Nikolaja, zajecala su zvona sa tornjeva svih srpskih crkava širom sveta. Naročito u njegovoj “Domaji”. Tuga je obavila srpske manastire, monahe i monahinje, sveštenstvo i narod, naročito njegovu duhovnu decu. Tuga, ali istovremeno i radost. Svi su znali i dušom osećali da je Srbija dobila još jednog molitvenika pred prestolom Gospodnjim. Narod mu se odmah počeo moliti kao svetitelju.
Zvali su ga Srbožder: Majka mu bila Srpkinja, pisao je hvalospeve o našem narodu, a onda promenio ploču i zabranio sopstvenu knjigu o našoj istoriji
Benjamin je kao konzul više godina živeo u Srbiji, pa je imao prilike da se upozna i istražuje istoriju Srba. Međutim, njegovi stavovi se radikalno menjaju od 1882. godine, pa je danas na ovim prostorima upamćen kao jedna od najnegativnijih ličnosti u novijoj istoriji.
Zašto se nekad „so nije davala iz ruke“ – narodna pravila oko hrane i stola
Za stolom se nije samo jelo – tu se pokazivalo poštovanje, prenosila vera i pazilo da se ne naruši poredak sveta
Troskot iz Gornjeg Milanovca: Zaboravljena lekovita biljka sa livada Rudnika
Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
IDEJA VITEŠTVA U SRBIJI NIKAD NIJE UMRLA Jedan mladić pravi oklope kakve je imao despot Lazarević ZNATE LI ŠTA SU BRNJE i BASINET?
Ako ste se pitali kako su se pravili oklopi u srednjem veku, i kako su se osećali vitezovi u njemu, otkrio je upravo Aleksandar Urošević.
Krst na Golom brdu kod Negotina: Mesto odakle se vekovima blagosiljaju vinogradi
Iznad Negotinske krajine, na uzvišenju sa pogledom na beskrajne čokote, nalazi se kameni krst oko kojeg se i danas okupljaju vinogradari pred prolećne radove
Komentari(0)