MISTIČNI VLAŠKI OBIČAJI I MAGIJA Evo ko su devojke Rusalje i zašto su padale u trans baš na praznik duhova!
Istočna Srbija nosi u sebi dozu mistike i veo tajni koji je teško rastumačiti. Ovaj deo Srbije obiluje raznim verovanjima, filozofijama, obrednim radnjama i magijom, isprepletanim sa tradicionalnim srpskim običajima.
Pored Srba, u Istočnoj Srbiji žive i Vlasi, koji dodatno doprinose tajnovitosti ovog kraja. Evo nekoliko interesantnih običaja iz Istočne Srbije:
Praznik Duhova, takođe poznat kao Pedesetnica, je hrišćanski praznik kojim se proslavlja silazak Svetog Duha na apostole u Jerusalimu. Ovaj praznik se obeležava 50 dana nakon Isusovog uskrsnuća. Evo nekoliko ključnih informacija o prazniku Duhova:
Etimologija: Naziv “Duhovi” doslovce potiče iz staroslavenskog jezika, odnosi se na Svetog Duha, koji je jedan, a ne na više duhova, kako se to odomaćilo u imenu ovog praznika.
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Prelepo jezero u Srbiji za koje mnogi nikada nisu ni čuli: Bistra voda pravi je raj za ljubitelje ribolova
Ovo prelepo jezero je višenamensko
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Prelepo jezero u Srbiji za koje mnogi nikada nisu ni čuli: Bistra voda pravi je raj za ljubitelje ribolova
Ovo prelepo jezero je višenamensko
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Prelepo jezero u Srbiji za koje mnogi nikada nisu ni čuli: Bistra voda pravi je raj za ljubitelje ribolova
Ovo prelepo jezero je višenamensko
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Prelepo jezero u Srbiji za koje mnogi nikada nisu ni čuli: Bistra voda pravi je raj za ljubitelje ribolova
Ovo prelepo jezero je višenamensko
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Prelepo jezero u Srbiji za koje mnogi nikada nisu ni čuli: Bistra voda pravi je raj za ljubitelje ribolova
Ovo prelepo jezero je višenamensko
Praznik Duhova obeležava silazak Svetog Duha i ima duboko duhovno značenje za vernike širom sveta.
Rusalje ili rusaljke su bile devojke i žene koje su svojevremeno, samo na praznik Duhova, padale u neobjašnjivi trans tokom kojeg su, po verovanju meštana, uspostavljale vezu sa “onim svetom”. Ovaj neobjašnjivi događaj ponavljao se svake godine u selu Duboka sve do perioda pred Drugi svetski rat.
Rusalje su naziv za praznik Duhova, koji je po verovanju seljana ovog kraja posledica opsedanja ovih devojaka duhovima i vilama. Pominju se od 13. veka kao prastaro verovanje u zagrobni život. Ovaj ritual je jedan od najegzotičnijih i najdramatičnijih primera ritualne prakse u tradicionalnoj kulturi Srbije. Iako je kulminirao u prvoj polovini 20. veka, prestao je da se odvija na javnoj sceni tokom osamdesetih godina.
Rusalje su takođe povezane sa slovenskim praznikom letnice, koji se slavi u maju ili junu. Ovaj svetac je spojio slovenske običaje sa krsnom slavom, a rusalje su deo tog bogatog folklora.
Vlaška magija je sastavni deo kulture Istočne Srbije, koja se oslanja na prehrišćanske i indoevropske elemente. Vlasi su starosedeoci Balkana koji veruju da se život posle smrti nastavlja u raju i da postoje vračare koje bacaju čini o budućnosti, uroku i zdravlju. Vlaška magija obuhvata različite rituale, uključujući:
Rituale za ljubav: Vlaška magija ima bogatu tradiciju u oblasti ljubavnih čini. Ljubav je duboko utkana u vlašku kulturu i religiju, i veoma je povezana sa magijom i obredima. Vlaške vračare koriste različite metode kako bi privukle ljubav, ojačali postojeće veze ili rešili ljubavne probleme. One koriste različite vidove proricanja budućnosti. To može biti gledanje u karte, tumačenje snova, posmatranje prirodnih znakova i simbola, kao i komunikaciju sa višim silama. Vlasi veruju da se magijski rituali najbolje sprovode u vreme između Božića i Bogojavljanja, jer tada imaju najjači učinak.
Uklanjanje uroka: Vlaška magija se koristi i za uklanjanje negativnie energije, uroka i crne magije. Vlaške vračare veruju da se sve može postići kontaktom sa višim silama i mrtvima. Mnoge tajne Vlaške magije ostaju u okviru porodice, pri čemu se znanje uči i nasleđuje.
Povezanost sa svetom mrtvih: U vlaškoj magiji, prostor ispred vrata se smatra kultnim mestom gde borave duše predaka. Drumovi se takođe smatraju prebivalištem snažnih magijskih moći. Raskrsnice predstavljaju najopasnije mesto da se navuče crna magija.
Kažu da je vlaška magija veoma jaka i može dovesti do teške bolesti, pa čak i do smrti. Iako se u njoj koriste različiti predmeti i rituali, mnogi od njih ostaju tajna i nasleđuju se unutar porodica. Njena tradicija ima korene u prošlosti i prenosi se s kolena na koleno, čineći je jednom od najintrigantnijih i najmisterioznijih magijskih praksi na ovim prostorima
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Komentari(0)