Ne valja bor saditi blizu kuće, kad bor naraste debljine domaćina, umreće domaćin, a neki kažu da ostaje kuća pusta
U mestima širom Srbije poštuju se najrazličitiji običaji. Od verovanja na praznike do sahrana i ispraćaja sina u vojsku, običaji se poštuju, ali su mnogi od njih do danas potpuno zaboravljeni.
Običaji pri gradnji kuće
Najveća radost za domaćina je pokrivanje kuće, koje se u selu naziva pajdos. Taj dan većina majstora radi džabe. Komšije, rodbina i prijatelji, takođe bez poziva, dolaze u pomoć. Pre početka pokrivanja kolje se ovca ili ovan na temelju kuće - kurban. Žene iz komšiluka ili rodbine donose hleb, rakiju, kafu, šećer, košulje, peškire.
Hranu prima domaćica kuće, a garderobu jedan od majstora kači na pripremljeni krst - vešalicu koja je skovana od letava i prikovana na vrhu krova. Ovo se u narodu naziva "podignuti rogovi".
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
NARODNA VEROVANJA KOJA SE VEZUJU ZA BILJKE: Bosiljka donosi sreću, a ove biljke probkletstvo - nemojte ih saditi blizu kuće
Mnogi su zaboravili ovu narodnu tradiciju.
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
NARODNA VEROVANJA KOJA SE VEZUJU ZA BILJKE: Bosiljka donosi sreću, a ove biljke probkletstvo - nemojte ih saditi blizu kuće
Mnogi su zaboravili ovu narodnu tradiciju.
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
NARODNA VEROVANJA KOJA SE VEZUJU ZA BILJKE: Bosiljka donosi sreću, a ove biljke probkletstvo - nemojte ih saditi blizu kuće
Mnogi su zaboravili ovu narodnu tradiciju.
Po završetku radova, domaćin pripremi bogatu gozbu. Pred majstore se stavlja meso, uglavnom glava i plećka pečenog praseta. Pajdosu kuće uvek je prisutan veliki broj gostiju, koji se uz pesmu i muziku vesele do dugo u noć.
Ispraćaj regruta
Najveći doživljaj za roditelje oduvek je bio ispraćaj sina u vojsku. U toku večere mlađe devojke nose table na koje se stavlja novac, koji daruje svaki gost. Goste zabavljaju grupe narodne ili izvorne muzike, a nekada i jedna i druga grupa zajedno. Na dan odlaska u vojsku, regruta ispraćaju rodbina i prijatelji do železničke ili autobuske stanice, sa okićenim kolima ili konjima.
Zdravice
Na svečanostima u prostoru kuće ili dvorišta, domaćin uzima čašu sa rakijom, i dizanjem u vis zahvaljuje se svim gostima za dolazak i sa rečju Živeli ispija čašu. U isto vreme i svaki gost treba da ispije svoju čašu pića. Zdravice su često uobičajene i između gostiju pojedinačno. Tako zdravi svako svakome sa rečima Živ ti meni bio i zdrav. Onaj kome se nazdravlja, u obavezi je radi reda da popije zdravicu sa rečima hvala na zdravici i može i ne mora da odmah nazdravi nekome sledećem. Ovaj način nazdravljanja može uzeti maha tako da se društvo više nego inače opije.
Čajo u svatovima
Čajo je osoba koja se postavlja u svatove i ima ulogu obaveštavanja. Nosi u rukama drveni čekić, kojim udara u drvenu dasku i glasno vičući najavljuje podelu poklona mladi, mladoženji, kumovima, starom svatu, svekru i svekrvi, deveru.Takođe najavljuje naređenje starog svata, za polazak ili zaustavljanje svatova.
Shutterstock
Kumovanje
Kum kod srpskih porodica predstavlja osobu najvećeg poštovanja. Bez kuma se ne može obaviti svadba, ni krštenje deteta. Običaj je da se staro kumstvo prenosi, odnosno obnavlja, tako što će se muška deca od kumova međusobno kumiti.
Kada kumovi dogovore dan za kumovanje, tada otac ili neko od bliže rodbine prati budućeg kuma do kuće domaćina gde će se obaviti kumovanje. Porodica u kojoj se kumuje dočekuje goste sa gozbom. Oni koji kume sa sobom nose prinos - prase, rakiju, poklone, a domaćin pripremi sveću i sve se to stavlja na sto. Hleb i sveća stoje među kumovima. Pre početka kumovanja pali se sveća. Ustaje se. Kumovi se ljube u lice tri puta, i kum koji kumuje izgovara reči Kumim te kume Bogom i Svetim Jovanom, a kum koji se kumi odgovara, Primam kume kumstvo u ime Boga i Svetog Jovana, i to se ponavlja tri puta.
Stara narodna verovanja, vračanja i druga praznoverja
Čovek i delovi tela
Ako se novorođenče rodi sa košuljicom, veruje se da ga ne može probiti zrno iz puške.
Ne valja ulaziti u kuću skrštenih ruku.
Ne valja muško udariti metlom, jer neće rasti.
Ne valja ni za kim čistiti, jer ćeš mu zamesti sreću.
Ako koga žensko udari nogom, neće imati napretka četrdeset dana.
Kad se kome štuca, kaže se neko ga spominje.
Kad zvoni desno uvo, čuće se dobar glas, ako zvoni levo ružan glas. Ako ga upita druga osoba koje uvo zvoni, onda će taj glas otići na tu osobu.
Ako te svrbi levi dlan, dobićeš novac, a za desni davaćeš novac.
Kad nekoga svrbi nos, ljutiće se, a ako igra oko plakaće.
Ako se zdrav čovek oseća pospano, umorno, doći će do promene vremena.
Bolovi na mestima starih povreda tela, znak je dolaska padavina.
Ako ustaneš na levu nogu, ceo dan ti ništa neće polaziti za rukom.
Ako se ugrizeš za jezik, neko te je slagao.
Ako zaigra brada, doćiće ti neko drag.
Građenje
Ne valja graditi kuću na istom mestu gde je bila stara kuća, radi dece. Ne valja kuću graditi ispod stare kuće.
U kuću se treba useliti za vreme punog meseca, da kuća bude uvek puna.
Vatra, ognjište i prag
Prvu vatru u kući treba ložiti pre podne.
Ako vatra slabo gori, dolaze kišni dani. Ako dim ide prema zemlji, biće kiše.
Ne valja stajati na otvorenim kućnim vratima kada grmi. Ne valja sediti na kućnom pragu. Ne valja sedeti ili stajati na ognjištu, jer se sa ognjišta porodica hrani.
Ne valja zviždati oko ognjišta, dozivaš đavole.
Biljke
Ako nisi kalemio pre ženidbe, ne smeš ni posle ženidbe.
Ne valjaju se neoženjenom čoveku seći voćke, neće imati dece.
Ne valja da žila od drveta ode pod kuću, može neko da umre.
Ne valja bor saditi blizu kuće, kad bor naraste debljine domaćina, umreće domaćin, a neki kažu da ostaje kuća pusta.
Ne valja rukama čupati travu, jer će padati kiša. Ako nađeš detelinu sa četiri lista, bićeš srećan.
Ne valja saditi i kalemiti voće prestupne godine, jer će rađati svake druge godine.
Nebeska tela
Kad pocrveni sunce, znak je da će biti rata.
Posle zalaska sunca ne valja donositi vodu sa izvora.
Mena meseca predskazuje promenu vremena. Nedelja posle mene, naziva se mlada nedelja i poštuje se više nego obična.
Ako se oko sunca vidi beličasti krug, biće nevremena.
Ako oko meseca ima crveni krug, padaće kiša ili sneg.
Ako prođeš ispod duge, promenićeš pol.
Grobovi
Veruje se ako se u toku noći vidi neka svetlost na grobu, da je tu sahranjen pravednik.
Ako se posle sahrane na humki groba pojavi udubljenje, sleganje zemlje, ne sluti dobro za porodicu, očekuje se smrt sledećeg člana porodice.
Ne valja se gaziti nogama po grobovima.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)