KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
Legenda o rodinom gnezdu
Prema drevnoj legendi iz Pomoravlja, jednom selu pretila je velika opasnost od požara tokom sušnog leta. Nekoliko kuća je već stradalo u vatrenoj stihiji, a stanovnici nisu znali kako da zaštite svoja domaćinstva. Međutim, primećeno je da jedna kuća, iako okružena plamenom, nije izgorela. Na krovu te kuće bilo je veliko rodino gnezdo sa mladuncima. Od tada se proširilo verovanje da roda donosi posebnu zaštitu, a stanovnici tog sela redovno su ostavljali grančice na krovovima u proleće kako bi rode lakše gradile svoja gnezda.
Značenje roda u srpskoj tradiciji
Možda vas zanima:
DOBRE KOMŠIJE Rajka i Rajku svi vole u Tavniku, ali ponekad umeju i da budu nestašni (FOTO)
Rode u Tavnik stižu u martu i prvi su vesnici proleća u ovom srpskom selu, a ostaju sve do septembra, kada se opet sele u neke dalje, toplije krajeve
VRATILE SE U SRBIJU Vesnici proleća polako pristižu u našu zemlju (VIDEO)
Ponovo stižu u svoja gnezda.
Možda vas zanima:
DOBRE KOMŠIJE Rajka i Rajku svi vole u Tavniku, ali ponekad umeju i da budu nestašni (FOTO)
Rode u Tavnik stižu u martu i prvi su vesnici proleća u ovom srpskom selu, a ostaju sve do septembra, kada se opet sele u neke dalje, toplije krajeve
VRATILE SE U SRBIJU Vesnici proleća polako pristižu u našu zemlju (VIDEO)
Ponovo stižu u svoja gnezda.
Možda vas zanima:
DOBRE KOMŠIJE Rajka i Rajku svi vole u Tavniku, ali ponekad umeju i da budu nestašni (FOTO)
Rode u Tavnik stižu u martu i prvi su vesnici proleća u ovom srpskom selu, a ostaju sve do septembra, kada se opet sele u neke dalje, toplije krajeve
VRATILE SE U SRBIJU Vesnici proleća polako pristižu u našu zemlju (VIDEO)
Ponovo stižu u svoja gnezda.
U narodnom verovanju roda nije donosila samo zaštitu od požara. Verovalo se da ona simboliše obnovu života, plodnost i sreću. Njeno prisustvo povezivalo se sa zdravljem ukućana, napretkom i dugovečnošću. Zanimljivo je i da su decu često učili da nikada ne smeju da povrede ovu pticu, jer će ih pratiti nesreća kroz život.
Rodino gnezdo se posebno poštovalo – nije smelo biti uklonjeno čak ni kada bi se renovirao krov, već bi se pažljivo skidalo i nakon završetka radova vraćalo na isto mesto. Ukoliko bi roda napustila gnezdo, smatralo se lošim znakom i ljudi su brinuli šta će se loše dogoditi.
Istorijski primeri običaja
U mnogim krajevima Vojvodine i Šumadije, naročito u 19. i početkom 20. veka, domaćini su namerno postavljali velike drvene platforme na krovovima kako bi olakšali rodama da naprave gnezda. Često su čak ostavljali hranu i vodu za ove ptice, posebno tokom vrelih letnjih meseci.
Takođe, postoji zapis iz okoline Sombora gde je selo skoro uništeno u požaru krajem 19. veka, osim nekoliko kuća koje su imale rodina gnezda na krovovima. Ovaj događaj ojačao je uverenje stanovnika u zaštitnu moć roda, te je u tom kraju ostalo pravilo da se rodama nikad ne sme nauditi.
Naučno objašnjenje običaja
Savremena nauka, iako ne podržava verovanje u natprirodne moći roda, ipak objašnjava da je ovo verovanje možda imalo sasvim racionalne osnove. Velika rodina gnezda, koja se prave od mokrih grana i zemlje, zaista mogu da deluju kao izolatori protiv požara. Pored toga, samim prisustvom roda smanjuje se broj štetnih životinja i insekata u blizini kuće, što je moglo indirektno doprineti zdravlju i sigurnosti domaćinstva.
Obnavljanje starih običaja u savremeno doba
Poslednjih decenija u Srbiji raste svest o potrebi očuvanja prirode i tradicionalnih običaja. Tako je i običaj privlačenja roda ponovo dobio na značaju. Organizacije za zaštitu ptica često pozivaju stanovnike da postavljaju platforme za gnežđenje roda, naglašavajući njihov značaj za očuvanje biodiverziteta, ali i kao nastavak lepe tradicije naših predaka.
Zbog toga je današnji odnos prema rodama odličan primer kako se verovanja i običaji mogu očuvati u modernom dobu, povezujući nas sa prošlošću, ali i doprinoseći kvalitetu našeg života i okoline u sadašnjosti.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
Komentari(0)