ONAKO KAKO SU JE SPREMALE NAŠE BAKE Recept za božićnu česnicu koji će oduševiti čitavu porodicu
Recept koji vam donosimo veoma je jednostavan, a ovakvu česnicu su spremale naše bake.
Božićna česnica je neizostavni deo božićnih praznika i prema narodnim običajima obavezno treba da se nađe na trpezi. Bez obzira na razlike u običajima i pripremi, česnica za Božić jeste jedna od tradicija koja radosno spaja i okuplja ukućane oko stola.
Možda vas zanima:
Da li se treba izuvati u gostima? Bonton smatra jedno, dok nauka kaže pak drugačije
Da li se treba izuvati u gostima? Mišljenja su podeljena. Sa jedne strane nauka kaže da treba jer se unose bakterije koje mogu naneti velike posledice, dok bonton kaže da sve zavisi od kulture.
Žene zbog kojih se lome čaše u kafani: O ovih 5 dama su pevali najpoznatiji pevači, a malo ko zna ko su one bile
Ko su bile Lela Vranjanka, Tamara, Željana i druge žene zbog kojih se lome čaše u kafani, i koje su očarale domaće pevače.
Možda vas zanima:
Da li se treba izuvati u gostima? Bonton smatra jedno, dok nauka kaže pak drugačije
Da li se treba izuvati u gostima? Mišljenja su podeljena. Sa jedne strane nauka kaže da treba jer se unose bakterije koje mogu naneti velike posledice, dok bonton kaže da sve zavisi od kulture.
Žene zbog kojih se lome čaše u kafani: O ovih 5 dama su pevali najpoznatiji pevači, a malo ko zna ko su one bile
Ko su bile Lela Vranjanka, Tamara, Željana i druge žene zbog kojih se lome čaše u kafani, i koje su očarale domaće pevače.
Možda vas zanima:
Da li se treba izuvati u gostima? Bonton smatra jedno, dok nauka kaže pak drugačije
Da li se treba izuvati u gostima? Mišljenja su podeljena. Sa jedne strane nauka kaže da treba jer se unose bakterije koje mogu naneti velike posledice, dok bonton kaže da sve zavisi od kulture.
Žene zbog kojih se lome čaše u kafani: O ovih 5 dama su pevali najpoznatiji pevači, a malo ko zna ko su one bile
Ko su bile Lela Vranjanka, Tamara, Željana i druge žene zbog kojih se lome čaše u kafani, i koje su očarale domaće pevače.
U zavisnosti od kraja Srbije u kom se pravi, domaćice u česnicu stavljaju drvce, grančicu drena, pasulj, žito, jezgro oraha, grančicu badnjaka, novčić...
Recept koji vam donosimo veoma je jednostavan, a ovakvu česnicu su spremale naše bake.
Sastojci:
- 600 g brašna
- 1 kocka svežeg kvasca
- 300 ml mleka
- 1 jaje
- 1 žumance
- 100 ml ulja
- so
- 1/2 kašičice šećera
Priprema:
Kvasac rastopite u malo toplog mleka, pa dodajte šećer i ostavite ga 30 minuta da se aktivira.
Kada je aktiviran, dodajte jedno umućeno jaje, so i ulje.
Zatim postepeno sipajte brašno, uz dolivanje preostalog mleka.
Mesite dok ne dobijete glatko testo.
Testo prekrijte čistom krpom i ostavite ga da naraste.
Na radnu površinu pospite brašno, pa premasite testo i oblikujte ga u oblik pogače.
Žumance i malo mleka umutite, pa premažite pogaču i ukrasite je po ukusu.
U podmazan pleh stavite testo, pa ga pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni 10 minuta, a onda smanjite temperaturu na 170 stepeni i pecite dok ne dobije lepu, zlatastu boju.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)