ONAKO KAKO SU JE SPREMALE NAŠE BAKE Recept za božićnu česnicu koji će oduševiti čitavu porodicu
Recept koji vam donosimo veoma je jednostavan, a ovakvu česnicu su spremale naše bake.
Božićna česnica je neizostavni deo božićnih praznika i prema narodnim običajima obavezno treba da se nađe na trpezi. Bez obzira na razlike u običajima i pripremi, česnica za Božić jeste jedna od tradicija koja radosno spaja i okuplja ukućane oko stola.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
U zavisnosti od kraja Srbije u kom se pravi, domaćice u česnicu stavljaju drvce, grančicu drena, pasulj, žito, jezgro oraha, grančicu badnjaka, novčić...
Recept koji vam donosimo veoma je jednostavan, a ovakvu česnicu su spremale naše bake.
Sastojci:
- 600 g brašna
- 1 kocka svežeg kvasca
- 300 ml mleka
- 1 jaje
- 1 žumance
- 100 ml ulja
- so
- 1/2 kašičice šećera
Priprema:
Kvasac rastopite u malo toplog mleka, pa dodajte šećer i ostavite ga 30 minuta da se aktivira.
Kada je aktiviran, dodajte jedno umućeno jaje, so i ulje.
Zatim postepeno sipajte brašno, uz dolivanje preostalog mleka.
Mesite dok ne dobijete glatko testo.
Testo prekrijte čistom krpom i ostavite ga da naraste.
Na radnu površinu pospite brašno, pa premasite testo i oblikujte ga u oblik pogače.
Žumance i malo mleka umutite, pa premažite pogaču i ukrasite je po ukusu.
U podmazan pleh stavite testo, pa ga pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni 10 minuta, a onda smanjite temperaturu na 170 stepeni i pecite dok ne dobije lepu, zlatastu boju.
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Komentari(0)