NAJJAČA SUJEVERJA OD KOJIH SRBI UBEDLJIVO NAJVIŠE ZAZIRU: Svi rade 1 stvar da bi izbegli NESREĆU, a evo šta ZAISTA ZNAČE
Sujeverje se tokom vekova duboko ukorenilo naše društvo, da mnogi nesvesno obajvalju neke radnje gotovo svakodnevno.
Da li ste sebe uhvatili da se vraćate unazad ako vam je crna mačka prešla put, ili da kucnete u drvo tri puta? Ovo su samo neka od sukeverja koja su udboko ukorenjena u srpskom narodu, a i danas možemo vrlo često čuti, posebno od naših starih, da ne bi trebalo da radimo neke stvari, jer donose nesreću.
Međutim, često i nesvesno radimo neke stvari, a većina nas se nije zapitala kako su sva ta verovanja da određene situacije donose nekome sreću ili nesreću.
Šta znači sujeverje?
Predstavlja kvazireligijska i nerazumna verovanja da su zbivanja u budućnosti uzrokovana određenim radnjama, bez logičnog uzročno/posledičnog odnosa između činjenja tih radnji i događaja u budućnosti.
Možda vas zanima:
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Možda vas zanima:
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Možda vas zanima:
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
NAJPOZNATIJA SUJEVERJA KOD SRBA SU:
Broj 13
Strah od broja 13 vuče korene iz nordijske mitologije. U čuvenoj priči 12 bogova je pozvano da prisustvuje večeri u Valhali, gradu bogova. Tada je Loki, bog sukoba i zla upao na večeru, povećavši broj prisutnih na 13, a drama koju je izazvao uticala je na to da broj 13 bude poznat kao proklet broj.
Sa druge strane, strah od petka 13. vodi poreklo iz hrišćanstva jer se veruje da je Hrist zarapet upravo na ovaj dan, a broj gostiju na tajnoj večeri bio je 12, sa Judom kao 13. gostom.
Shutterstock
Prolazak ispod merdevina
Priča da prolazak ispod merdevina donosi nesreću nastala je pre 5000 godina u Starom Egiptu.
Merdevine naslonjene na zid formiraju trougao koji su Egipćani smatrali trojstvom bogova i prolazak kroz njega smatrao se skrnavljenjem ove svetinje.
"Da kucnem u drvo…"
Često kad govorimo o nekim dobrim stvarima, imamo običaj da kucnemo u drvo da zli duhovi ne bi sreću pretvorili u nesreću.
Ovaj običaj vodi poreklo od paganskih plemena koja su obožavala drveće, a neki od njih su drveće koristili za proročanstva. Verski rituali koje su upražnjavale određene plemenske zajednice bili su nezamislivi bez drveća, a Kelti su smatrali da u drveću žive duhovi i bogovi.
Shutterstock
Zvezda padalica
Veliki helenski astronom Ptolomej smatrao je da su zvezde padalice znak da bogovi vire sa neba, pa su tako ljudi kad god vide zvezdu padalicu zamišljali želju, ne bi li je neki bog uslišio, a ova praksa se održala do danas.
Prekrštanje prstiju
Ova sujeverna radnja najčešće se koristi u svetu i predstavlja znak nade ili želje za određenim ishodom. Poreklo prekrštanja prstiju nalazimo u hrišćanstvu i smatra se da su tom radnjom duhovi sprečeni da nam unište šansu za srećom.
Crna mačka donosi nesreću
Od svih mačaka, crne su ipak povezivane sa najviše praznovernih priča. Dok su drevni Egipćani verovali da mačke donose sreću, ljudi srednjevekovne Evrope smatrali su mačke đavoljim bićima i prerušenim vešticama.
Ako vam crna mačaka prepreči put to je siguran znak da vas posmatra sam đavo. Prema hršćanskom verovanju crna mačka na vašem putu stvara zlu prepreku između vas i Boga. I danas mnogi veruju da će im se ako im crna mačka prepreči put tog dana desiti nesreća, pa se vraćaju sedam koraka unazad ili tri puta pljunu na pod.
Shutterstock
Slomljeno ogledalo i sedam godina nesreće
Postoji mnogo teorija o tome gde je nastalo ovo verovanje, a jedna od njih je da se smatralo da odraz lika predstavlja drugo ja i da se razbijanjem odraza povređuje duša čoveka.
Stari Rimljani su verovali da se život čoveka obnavlja svakih sedam godina, pa je potrebno toliko da prođe da bi se čovek oporavio od povređivanja nastalim usled razbijanja svog odraza.
Druga teorija je zasnovana na praktičnim razlozima jer su ogledala ranije bila jako retka i skupa pa bi bio problem nabaviti novo ako se postojeće ogledalo razbije.
Ne okrećite hleb naopako
Ovo sujevjerje može usko da se poveže sa religijom, što predstavlja paradoks, jer hleb oslikava telo Isusovo. Kao posledice pojavljuju se: nestašica novca (samim tim i hrane), pojavljivanje bradavica na ruci kojom je okrenut, a ako se hleb ne vrati nazad ceo dan će biti naopak i u ekstremnin slučajevima bolest i smrt najmlađeg člana porodice.
Shutterstock
Kada ne popiješ sok ili vodu koji su ti posluženi u gostima, ostavljaš domaćinu svađu u kući
Jedno od nasumičnijih verovanja sa ove liste je upravo ovo. Ne znamo zašto ali, po narodnom verovanju, ukoliko ne popijete do kraja piće koje vam je domaćin sipao ostavićete mu svađu u kući. U nekim krajevima je verovanje isto ali umesto svađe ostavljate takozvane zlotvore, koji verovatno čine zlo u kući.
Nepojedena hrana u tanjiru sluti na rat i gladovanje
Ukoliko ste u gostima i toliko ste siti da jednostavno ne možete više da uzmete ni jedan jedini zalogaj, čestitamo, upravo ste izazvali ratne sukobe. Šalu na stranu ali ovo sujeverje potiče iz turbulentne istorije ovog prostora, koji je kroz vekove bio u konstantnim sukobima. Glad je bila dosta česta pojava u Srba te je svaki zalogaj bio vredan.
Sedeti na ćošku stola tokom jela
Prema verovanju, onaj ko to radi neće se oženiti (udati).
Zviždanje u kući
Prilikom obavljanja ovoga čina prizivaju se miševi i pacovi u kuću, a oni mogu da naprave veliku štetu u domu.
Crveni konac oko ruke
Nosi se protiv uroka i magije. Obično se stavlja deci. Posebno je potrebno da nekrštena deca nose crveni konac oko ruke jer su podložnija urocima i zlim činima.
printscreen
Ne stavljaj torbu na pod jer nećeš imati novca
Ovo ste makar jednom sigurno čuli od mame ili bake. Dolazite umorni sa sedmog časa i konačno bacate torbu sa leđa spremni da je ostavite na podu do jutra. Međutim, kako bi ona dotakla tlo, majka ili baka bi Vas upozorile da je istog trenutka podignete jer ćete u suprotnom imati loše ocene. Ovo sujeverje važi i za obične torbe, jer ako ih ne podignete, nećete imati novca.
Kucanje u drvo
Ljudi kucaju u drvo uglavnom nakon što kažu nešto pozitivno ili negativno kako ne bi izazvali sudbinu. Time žele da sačuvaju sebe i bližnje od zle sile koja će im doneti nesreću.
Potkovica
Veruje se da broj rupa u potkovici određuje da li će neko biti bogat, da li će se oženiti i slično.
Grebanje šerpe
Ako devojka, koja sprema neku hranu, zagrebe malo po šerpi u kojoj je mutila kolače, veruje se da će joj na svadbi padati kiša.
Pevanje tokom jela
Tokom jela se ne sme prevati, jer se verovalo da ko to radi za vreme obroka, oženiće se ludu devojkom ili čoveka.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)