NEMOGUĆA LJUBAV I VELIKA TRAGEDIJA: Zašto se brak Lenke Dunđerski i Nikole Tesle nikada nije ostvario?
Očajnički pokušaj Laze Kostića da uda Lenku završio se neuspešno
Da je romansa između Laze Kostića i Lenke Dunđerski jedna od najvećih srpskih ljubavnih priča već je dobro poznato. Njen tragičan kraj iznedrio je najlepšu srpsku ljubavna pesma "Santa Maria della Salute", kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
Mnogo od njihove platonske ljubavi sačuvano je u Lazinim pisima i Lenkinom dnevniku, ali je dugo ostalo nepoznato da je pesnik, u očajničkom pokušaju da se skloni od lepe kumice, došao na ideju da je uda za tada 39-godišnjeg Nikolu Teslu.
Pisma koja je poslao velikom naučniku objavljena su 2010. u Godišnjaku Gradskog muzeja u Somboru. Laza Kostić i Nikola Tesla sreli su se u Pešti 1892. godine, gde je naučnika posetila delegacija Velike škole da bi ga pozvala da poseti Beograd, a jedan od članova delegacije bio je i veliki pesnik. Tesla je iste godine, prvi i jedini put, došao u srpsku prestonicu, ali je sa Lazom postao iskren prijatelj.
Možda vas zanima:
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
Možda vas zanima:
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
Možda vas zanima:
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
Njihova prepiska trajala je duže od deceniju. Izvesno je da ideju da ga oženi bogatom vojvođanskom naslednicom Kostić Tesli nije izneo "oči u oči" (kao što je prikazano u seriji) već u pismima. "Provodadžisanje" je počelo u junu 1895. u vreme kada je Laza već skoro pet godina poznavao Lenku, a njihova ljubav bila već učvršćena. Ipak, znajući da je romansa nemoguća, pesnik piše velikom naučniku:
Dragi prijatelju, danas je od prilike treća obljetnica kako smo se ono sastali u Pešti i onako lijepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite kako? Ne biste nikad pogodili da vam ne kažem: hoću da vas oženim! Quelle idée! Reći ćete. Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Promislite se dobro, sve mislite na jedno smislite, pa mi javite na šta ste smislili. Ako pristajete, poslaću vam odmah sliku moje namjenjenice i doznaćete njeno ime....Bilo kako bilo, svakojako vjerujte da ostajem navjek vaš prijatelj, Laza Kostić
"Ženska odlučnost da se takmiče sa muškarcima u biznis svetu ruši neke od najboljih tradicija – stvari koje su se pokazale kao pokretački faktori u ovom sporom, ali osetnom napretku sveta", rezimirao je svojevremeno genijalni naučnik.
Žene su uprkos svemu ludele za Nikolom Teslom, a mnoge su bezuspešno pokušavale da ga osvoje. Kako ih je odbijao i zašto se nije ženio slavni naučnik je otkrio svom prijatelju, pesniku Lazi Kostiću, sa kojim je bio veoma blizak.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)