KAD MAJKA ZAIGRA NA GROBU SINA, NEMA OSOBE KOJA NE PLAČE: Naš najmorbidniji OBIČAJ gori je od najstrašnijeg HOROR FILMA (VIDEO)
Simbol crne svadbe je "uvođenje u svet mrtvih i tamnošnje društvo preminulog"
Kod Vlaha postoji jedan običaj koji je u našoj kulturi okarakterisan kao jeziv i strašan, a reč je o svadbenom veselju koje se sprovodi za mrtvaca. Naime, ako pogine ili iznenada umre mlad momak ili devojka, porodica mu priprema svadbu koja prethodi sahrani.
Svira se tužna muzika, igra se kolo, a u kolu su "svatovi" koji nose upaljene sveće. Simbol ove svadbe je "uvođenje u svet mrtvih i tamnošnje društvo preminulog".
Verenica ili verenik tako pristaje da se “venča” sa preminulom osobom i ostane sa njom “u braku” godinu dana što znači da u tom periodu ne sme da se zaljubi ili da bude u vezi sa nekom drugom osobom jer bi se na to gledalo kao na “preljubu”. Ako osoba sa kojom je pokojnik bio u vezi ne želi da učestvuje u svadbi, može se nađi i drug ili drugarica koji će igrati funkciju mlade tj. mladoženje u zavisnosti od pola preminule osobe.
Možda vas zanima:
Aleksandar je bio na raskidanju crne svadbe: "Baka je uzela kandilo, obišla svatove i rekla ovo, posle je nastao muk"
Crna svadba je običaj starih Vlaha, dok ga ostatak Srbije smatra veoma jezivim
Aleksandar je bio na raskidanju crne svadbe: "Baka je uzela kandilo, obišla svatove i rekla ovo, posle je nastao muk"
Crna svadba je običaj starih Vlaha, dok ga ostatak Srbije smatra veoma jezivim
Možda vas zanima:
Aleksandar je bio na raskidanju crne svadbe: "Baka je uzela kandilo, obišla svatove i rekla ovo, posle je nastao muk"
Crna svadba je običaj starih Vlaha, dok ga ostatak Srbije smatra veoma jezivim
Aleksandar je bio na raskidanju crne svadbe: "Baka je uzela kandilo, obišla svatove i rekla ovo, posle je nastao muk"
Crna svadba je običaj starih Vlaha, dok ga ostatak Srbije smatra veoma jezivim
Možda vas zanima:
Aleksandar je bio na raskidanju crne svadbe: "Baka je uzela kandilo, obišla svatove i rekla ovo, posle je nastao muk"
Crna svadba je običaj starih Vlaha, dok ga ostatak Srbije smatra veoma jezivim
Aleksandar je bio na raskidanju crne svadbe: "Baka je uzela kandilo, obišla svatove i rekla ovo, posle je nastao muk"
Crna svadba je običaj starih Vlaha, dok ga ostatak Srbije smatra veoma jezivim
Kako će izgledati sama “crna svadba” takođe zavisi od porodice koja je organizuje. Ima slučajeva da je reč bila samo o simboličnom odlasku na groblje, ali bilo je i onih koji su običaje poštovali doslovno, pa je mlada bila u venčanici, prijatelji i rodbina su bili svatovi i sa muzikom su došli na groblje. Sve je bilo slično kao i na pravoj svadbi osim činjenice da se svi plakali, piše Istorijski zabavnik.
Kako se “crna svadba” raskida?
Nakon godinu dana “crna svadba” se raskida. Reč je o obredu kome uglavnom prisustvuje samo najuža porodica, pa se o njemu i ne zna mnogo.
Etnolozi koji su proučavali ovaj običaj kažu da je sastavni deo obreda okićeni barjak koji se nosi na groblje gde se lomi iznad groba pokojnika i tu ostavlja. Nakon toga, slično kao za daću ili za pomen, ručak se u kući pokojnika nameni za dušu, odigra se kolo i kada se ono završi kaže se da se završila crna svadba.
Mlada ili mladoženja koji su pristali da simbolično budu venčani godinu dana nakon toga više nemaju nikakve obaveze i slobodni su da zasnuju brak i porodicu.
Iako običaj nekima sa strane može izgledati “bizarno” reč je zapravo o duboko potresnom činu koji za cilj ima da olakša bol i porodici i pokojniku. Reč je o drevnoj tradiciji i običaju u kome nema ničeg onostranog ili strašnog, a stručnjaci će vam reći da ga treba isključivo posmatrati kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa naroda. I to, po svoj prilici, ne samo jednog! Iako se uglavnom vezuje za Vlahe ima ga i među drugim narodima, a etnolozi kažu da su ga praktikovali i stari Rimljani.
Ovaj važan deo vlaških običaja danas je u izumiranju. Zabeleženo je da je poslednja “crna svadba” organizovana 2004. a pre toga 1991. godine.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)