4 POGREBNA OBIČAJA KOJE PRIMENJUJETE, A NE ZNATE IM ZNAČENJE: Zašto treba da slomimo tanjir za pokojnikovu dušu
Zašto poštujemo ove običaje
1. Običaj da se mrtvac kupa i oblači
Ovim običajem se pokojnik priprema da izađe čist pred lice Živoga Boga. A pred Boga treba izaći ne samo čiste duše nego i tela.
2. Zašto se muškarcu odvezuju ruke pred sahranu
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Čovek je biće stvoreno za slobodu i kada je živ, a i kada je mrtav. To je i znak vere u besmrtnost čoveka i svedočenja da je Bog čoveka stvorio ne za ropstvo već za slobodu, i u ovom i u onom svetu.
3. Zašto se mrtvac nosi sa nogama okrenutim napred
Pri hodu noga ide ispred glave i dok je čovek živ. Pokojnik takođe ide u večnost, pa je prirodnod a noge idu napred.
Pri opelu i u grobu glava pokojnika je okrenuta ka Istoku. Sa istoka se rađa Sunce, koje je simbol Hrista Boga. Pokojnik ide ka Njemu, zato se molimo da ga Bog upokoji u svetlost lica Hristova.
4. Zašto lomimo tanjir kada se mrtvac iznosi iz kuće
Neke od teorija koje se mogu povezati još sa antičkim vremenima jesu one koje povezuju lomljenje tanjira i sahrane dragih osoba. Naime, lomljenje tanjira se povezuje sa običajem ličnog „ubijanja“ (razbijanja) keramičkog posuđa koje se koristilo na sahranama i komemoracijama mrtvih, pri čemu bi razbijanje tih vaza i tanjira predstavljalo neku vrstu oslobađanja od stresa i osećaja mogućnosti za kontrolom „gubitka“ (materijalnog), za razliku od smrti svojih voljenih, čiji gubitak nisu mogli da kontrolišu.
Prema drugim teorijama, ovakav običaj je mogao služiti kao način da se bukom i pometnjom oteraju „zli dusi“ koji nisu bili poželjni na proslavama. Srpski rečeno – „da se nešto ne urekne“ ili „da ga ne bije maler“. Ova teorija ima dobru osnovu u činjenici da se širom sveta smatralo da buka tera zlo.
(Opanak)
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)