U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
U vreme kada pekare niču na svakom koraku, a miris vrućeg hleba dolazi iz električnih peći, u selima Homolja – od Žagubice do Krepoljina – još uvek postoje domaćinstva u kojima se hleb priprema na način kakav su znale samo naše bake.
To nije samo jelo – to je ritual. Hleb pod sačem peče se satima, u dvorišnim furunama, na drva i žar, uz poštovanje tradicije, strpljenja i ukusa koji se ne može ponoviti u savremenim uslovima.
Domaći kvasac i brašno iz vodenice
Sve počinje dan ranije – mešanjem domaćeg kvasca, koji žene ovog kraja zovu "praška", i koji se čuva i osvežava iz generacije u generaciju. Brašno se donosi iz jedne od poslednjih aktivnih vodenica na Mlavi, često kukuruzno ili mešano s pšeničnim.
Testo se mesi rukom u drvenoj karlici, ostavlja da naraste pokriveno ćebetom, a zatim se polaže u zemljanu ili emajliranu tepsiju i stavlja ispod sača – velikog metalnog poklopca koji se zatrpava žarom sa svih strana.
Hrskava korica, miris drveta i toplota doma
Hleb pečen pod sačem ima čvrstu, rumenu koru, zapečen do savršenstva, dok je unutrašnjost meka, vlažna i mirisna. Ne drobi se, ne stari preko noći, i može se jesti bez ičega – samo uz čašu jogurta ili krišku sira.
– Kad se hleb izvadi iz sača, cela kuća zamiriše. I zna se da nije običan dan, priča Dragica iz sela Suvi Do.
Može li se probati danas?
Da. U nekim domaćinstvima je moguće dogovoriti posetu i učestvovati u pripremi. Tokom manifestacija u Žagubici i Laznici, često se organizuju radionice pečenja hleba pod sačem, a mnogi turisti kažu da im je to bio najlepši deo putovanja.
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Njoj je Vuk Karadžić do groba bio zahvalan: Prva srpska književnica 3 puta se udavala pa testamentom sve ostavila u šoku
Eustahija Arsić, rođena 14. marta 1776. u Irigu je prva srpska književnica i vlasnica biografije kakvom se ne mogu pohvaliti ni znatno modernije i naprednije kulture u to vreme.
Komentari(0)