U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
U vreme kada pekare niču na svakom koraku, a miris vrućeg hleba dolazi iz električnih peći, u selima Homolja – od Žagubice do Krepoljina – još uvek postoje domaćinstva u kojima se hleb priprema na način kakav su znale samo naše bake.
To nije samo jelo – to je ritual. Hleb pod sačem peče se satima, u dvorišnim furunama, na drva i žar, uz poštovanje tradicije, strpljenja i ukusa koji se ne može ponoviti u savremenim uslovima.
Domaći kvasac i brašno iz vodenice
Sve počinje dan ranije – mešanjem domaćeg kvasca, koji žene ovog kraja zovu "praška", i koji se čuva i osvežava iz generacije u generaciju. Brašno se donosi iz jedne od poslednjih aktivnih vodenica na Mlavi, često kukuruzno ili mešano s pšeničnim.
Testo se mesi rukom u drvenoj karlici, ostavlja da naraste pokriveno ćebetom, a zatim se polaže u zemljanu ili emajliranu tepsiju i stavlja ispod sača – velikog metalnog poklopca koji se zatrpava žarom sa svih strana.
Hrskava korica, miris drveta i toplota doma
Hleb pečen pod sačem ima čvrstu, rumenu koru, zapečen do savršenstva, dok je unutrašnjost meka, vlažna i mirisna. Ne drobi se, ne stari preko noći, i može se jesti bez ičega – samo uz čašu jogurta ili krišku sira.
– Kad se hleb izvadi iz sača, cela kuća zamiriše. I zna se da nije običan dan, priča Dragica iz sela Suvi Do.
Može li se probati danas?
Da. U nekim domaćinstvima je moguće dogovoriti posetu i učestvovati u pripremi. Tokom manifestacija u Žagubici i Laznici, često se organizuju radionice pečenja hleba pod sačem, a mnogi turisti kažu da im je to bio najlepši deo putovanja.
LEPOTA I VEŠTINA KOSOVSKOG VEZA Primeri srpske srednjovekovne primenjene umetnosti
Očuvanjem kosovskog veza čuva se i tradicija srpskog naroda.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
SVE SRPSKE HIMNE "Bože Pravde" jedna od najstarijih himni na svetu
Spisak srpskih himni obuhvata sve nezvanične i zvanične nacionalne himne koju je Srbija imala kroz svoju istoriju
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Komentari(0)