Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja

Kiza R

14:00

Kultura 0

U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina

sač
Shutterstock

U vreme kada pekare niču na svakom koraku, a miris vrućeg hleba dolazi iz električnih peći, u selima Homolja – od Žagubice do Krepoljina – još uvek postoje domaćinstva u kojima se hleb priprema na način kakav su znale samo naše bake.

To nije samo jelo – to je ritual. Hleb pod sačem peče se satima, u dvorišnim furunama, na drva i žar, uz poštovanje tradicije, strpljenja i ukusa koji se ne može ponoviti u savremenim uslovima.

Domaći kvasac i brašno iz vodenice

Sve počinje dan ranije – mešanjem domaćeg kvasca, koji žene ovog kraja zovu "praška", i koji se čuva i osvežava iz generacije u generaciju. Brašno se donosi iz jedne od poslednjih aktivnih vodenica na Mlavi, često kukuruzno ili mešano s pšeničnim.

Testo se mesi rukom u drvenoj karlici, ostavlja da naraste pokriveno ćebetom, a zatim se polaže u zemljanu ili emajliranu tepsiju i stavlja ispod sača – velikog metalnog poklopca koji se zatrpava žarom sa svih strana.

Hrskava korica, miris drveta i toplota doma

Hleb pečen pod sačem ima čvrstu, rumenu koru, zapečen do savršenstva, dok je unutrašnjost meka, vlažna i mirisna. Ne drobi se, ne stari preko noći, i može se jesti bez ičega – samo uz čašu jogurta ili krišku sira.

– Kad se hleb izvadi iz sača, cela kuća zamiriše. I zna se da nije običan dan, priča Dragica iz sela Suvi Do.

Može li se probati danas?

Da. U nekim domaćinstvima je moguće dogovoriti posetu i učestvovati u pripremi. Tokom manifestacija u Žagubici i Laznici, često se organizuju radionice pečenja hleba pod sačem, a mnogi turisti kažu da im je to bio najlepši deo putovanja.

Komentari(0)

Loading