U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
U vreme kada pekare niču na svakom koraku, a miris vrućeg hleba dolazi iz električnih peći, u selima Homolja – od Žagubice do Krepoljina – još uvek postoje domaćinstva u kojima se hleb priprema na način kakav su znale samo naše bake.
To nije samo jelo – to je ritual. Hleb pod sačem peče se satima, u dvorišnim furunama, na drva i žar, uz poštovanje tradicije, strpljenja i ukusa koji se ne može ponoviti u savremenim uslovima.
Domaći kvasac i brašno iz vodenice
Sve počinje dan ranije – mešanjem domaćeg kvasca, koji žene ovog kraja zovu "praška", i koji se čuva i osvežava iz generacije u generaciju. Brašno se donosi iz jedne od poslednjih aktivnih vodenica na Mlavi, često kukuruzno ili mešano s pšeničnim.
Testo se mesi rukom u drvenoj karlici, ostavlja da naraste pokriveno ćebetom, a zatim se polaže u zemljanu ili emajliranu tepsiju i stavlja ispod sača – velikog metalnog poklopca koji se zatrpava žarom sa svih strana.
Hrskava korica, miris drveta i toplota doma
Hleb pečen pod sačem ima čvrstu, rumenu koru, zapečen do savršenstva, dok je unutrašnjost meka, vlažna i mirisna. Ne drobi se, ne stari preko noći, i može se jesti bez ičega – samo uz čašu jogurta ili krišku sira.
– Kad se hleb izvadi iz sača, cela kuća zamiriše. I zna se da nije običan dan, priča Dragica iz sela Suvi Do.
Može li se probati danas?
Da. U nekim domaćinstvima je moguće dogovoriti posetu i učestvovati u pripremi. Tokom manifestacija u Žagubici i Laznici, često se organizuju radionice pečenja hleba pod sačem, a mnogi turisti kažu da im je to bio najlepši deo putovanja.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Komentari(0)