Ovo su priče koje su nam pričale naše bake
Pomračenje Sunca
Sunce kad pomrkne seljaci kažu da ga drži neka haždaja, po imenu Vrkolak, hoće da ga proguta. Zato istrči i malo i veliko napolje, i što jače mogu, lupaju u kotlove, tepsije, tiganje, klpetuše i sve u što zveči, te tom lupnjavom poplaše Brkolaka, a bez toga, drže, on bi Sunce progutao.
Grom
Kada grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovesti božjoj, gađa djavola, zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji pobegao pod krst, u koji grom neće udariti ( Odatle i uzreka, uzvrdao se kao đavo ispred grom)
Duga
Srbi kažu: da muško kada prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da rpođe, postalo bi muško.
Zvezda
Zvezda kada proleti preko neba, ne treba da kazuje onaj koji to vido, jer je to rob pobegao iz tamnice, pa će se obaznati i uhvatiće ga, ako se progovori o bežanju njegove zvezde.
Kumova slama
Srbi pripovedaju da je kum u kuma ukrao breme slame, pa kako ga je nosio, slama je ispadala i prosipala se putem, onako bog ostavi na nebu za večni spomen.
Mesec
Za Mesec su prikupljene priče i legende u vezi sa “šarama”, pomračenjem i običjima vezanim za određene faze. Postoje i neka objašnjenja nastanka Meseca. Po jednom, Mesec je nastao od Sunčevog zraka, a po drugom, Mesec je Sunčev brat.
Po jednoj priči na Mesecu se vidi orač koji ore. Druga kaže da je tamo odslikano gumno na kome se odvija vršidba žita, na kojoj je brat brata slučajno udario lopatom. Postoji i priča da se na Mesecu vidi čovek koji u ruci drži kamen. Jedna priča koja je zabeležena odnosi se na biblijske likove. Ona kaže da je na Mesecu naslikano bratoubisto Avelja, koga je ubio Kain. Za sve ove priče karakteristično je objašnjenje zašto se one nalaze na Mesecu: Bog ih je stavio tamo da bi bile upozorenje ljudima. Primećuje se sličnost i povezanost između svih legendi vezanih za šare na Mesecu. To su verovatno sve delovi priče o bratoubistvu iz Biblije. Povezane u celinu one daju biblijsku priču – Avelj radi na svom imanju (vršidba), kada dolazi Kain i ubija ga (čovek koji drži kamen; brat udara brata lopatom).
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)