Teško je ne pustiti suzu: Ovako je Dragan Nikolić recitovao Bojićevu ,,Plavu grobnicu”
Najbolje izvođenje ove pesme može se čuti u dokumentarnom filmu “Gde cveta limun žut”
23. januara 1916. godine u Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, počelo je sahranjivanje srpskih vojnika u “Plavu grobnicu”. Završeno je tek 23. marta 1916.
Naziv Plava grobnica koristi se za more oko ostrva Vida kod Krfa u koje si tokom Prvog svetskog rata sahranjivani preminuli srpski vojnici, kada na samom Vidu više nije bilo mesta.
Posle natčovečanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Dnevno je prvih dana umiralo i do 300 vojnika. U početku su sahranjivani na kamenoj obali ostrva, a zatim, kada to više nije bilo moguće, čamcima su prevoženi i potapani u vode Jonskog mora.
Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.
Ovo potresno mesto inspirisalo je Milutina Bojića da napiše svoju čuvenu pesmu Plava grobnica.
Najbolje izvođenje ove pesme može se čuti u dokumentarnom filmu “Gde cveta limun žut”, a svojim dubokim i potresnim glasom je recituje Dragan Nikolić.
REŠENA DILEMA: Da li se pali jedna sveća za žive i mrtve?
Odlazak u crkvu podrazumeva paljenje sveća za žive i za upokojene. Ipak, mnogi su u dilemi i ne znaju da li je dovoljno upaliti jednu sveću ili je neophodno kupiti više voštanica i nameniti ih za žive članove porodice i za preminule pretke.
POSTOJE DVA NAČINA: Kako pravilno postaviti ikonu na zid?
Postavljanje ikona na zid ima svoja pravila.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Znate li ko je izgovorio prvu psovku u srpskom filmu i gde je sniman „Marš na Drinu”?
Jedan od najpoznatijih domaćih ratnih filmova, „Marš na Drinu” iz 1964. godine, ostao je upamćen ne samo po tome što je verno dočarao heroizam srpske vojske u Prvom svetskom ratu, već i po jednoj filmskoj prekretnici – u njemu je izgovorena prva psovka u istoriji srpske kinematografije.
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Komentari(0)