Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Pokrov Presvete Bogorodice, jedan od najznačajnijih "ženskih" praznika
Veruje se da će se upravo na veliki praznik, Pokrov Presvete Bogorodice, ženama ispuniti sve želje - izgovorene u čistoj veri.
14. oktobar se slavi kao Pokrov Presvete Bogorodice i taj praznik je posvećen njenom pokrovu, prekrivaču, koji je ona razastrla nad Hrišćanima, u viđenju koje je imao prepodobni Andrej Jurodivi i njegov učenik.
Smatra se da i ona i dalje ovaj pokrov drži iznad nas i štiti nas od zla.
Možda vas zanima:
Sutra je VELIKI ŽENSKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK: Obeležava se POKROV Presvete Bogorodice i evo šta treba uraditi da bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra (14. oktobar) Pokrov Presvete Bogorodice, u našem narodu poznat i kao veliki ženski praznik.
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Možda vas zanima:
Sutra je VELIKI ŽENSKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK: Obeležava se POKROV Presvete Bogorodice i evo šta treba uraditi da bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra (14. oktobar) Pokrov Presvete Bogorodice, u našem narodu poznat i kao veliki ženski praznik.
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Možda vas zanima:
Sutra je VELIKI ŽENSKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK: Obeležava se POKROV Presvete Bogorodice i evo šta treba uraditi da bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra (14. oktobar) Pokrov Presvete Bogorodice, u našem narodu poznat i kao veliki ženski praznik.
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj veliki dan pale sveću, mole se i poste.
Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema grešnima. Poznata je po pomoći pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama.
Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem.
U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod.
Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi "Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet", što Epifanije začuđen potvrdi.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)