Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Pokrov Presvete Bogorodice, jedan od najznačajnijih "ženskih" praznika
Veruje se da će se upravo na veliki praznik, Pokrov Presvete Bogorodice, ženama ispuniti sve želje - izgovorene u čistoj veri.
14. oktobar se slavi kao Pokrov Presvete Bogorodice i taj praznik je posvećen njenom pokrovu, prekrivaču, koji je ona razastrla nad Hrišćanima, u viđenju koje je imao prepodobni Andrej Jurodivi i njegov učenik.
Smatra se da i ona i dalje ovaj pokrov drži iznad nas i štiti nas od zla.
Možda vas zanima:
Sutra je VELIKI ŽENSKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK: Obeležava se POKROV Presvete Bogorodice i evo šta treba uraditi da bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra (14. oktobar) Pokrov Presvete Bogorodice, u našem narodu poznat i kao veliki ženski praznik.
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Možda vas zanima:
Sutra je VELIKI ŽENSKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK: Obeležava se POKROV Presvete Bogorodice i evo šta treba uraditi da bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra (14. oktobar) Pokrov Presvete Bogorodice, u našem narodu poznat i kao veliki ženski praznik.
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Možda vas zanima:
Sutra je VELIKI ŽENSKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK: Obeležava se POKROV Presvete Bogorodice i evo šta treba uraditi da bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra (14. oktobar) Pokrov Presvete Bogorodice, u našem narodu poznat i kao veliki ženski praznik.
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj veliki dan pale sveću, mole se i poste.
Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema grešnima. Poznata je po pomoći pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama.
Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem.
U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod.
Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi "Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet", što Epifanije začuđen potvrdi.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
Komentari(0)