Danas slavimo najvažniji praznik za žene: Veruje se da će Bogorodica ispuniti svakoj dami želju ako je ovako izgovori
Srpska pravoslavna crkve i njeni vernici 14. oktobra obeležavaju veoma važan praznik - Pokrov Presvete Bogorodice.
Praznik je posvećen njenom pokrovu, prekrivaču, koji je ona razastrla nad Hrišćanima, u viđenju koje je imao prepodobni Andrej Jurodivi i njegov učenik. Smatra se da Bogorodica i dalje ovaj pokrov drži iznad nas i štiti nas od zla.
Veruje se da će se upravo na veliki praznik, Pokrov Presvete Bogorodice, ženama ispuniti sve želje - izgovorene u čistoj veri.
Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema grešnima. Poznata je po pomoći pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama.
Možda vas zanima:
SUTRA JE NAJVEĆI "ŽENSKI" PRAZNIK: Bogorodica uslišava želje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Pokrov Presvete Bogorodice, jedan od najznačajnijih "ženskih" praznika
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Možda vas zanima:
SUTRA JE NAJVEĆI "ŽENSKI" PRAZNIK: Bogorodica uslišava želje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Pokrov Presvete Bogorodice, jedan od najznačajnijih "ženskih" praznika
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Možda vas zanima:
SUTRA JE NAJVEĆI "ŽENSKI" PRAZNIK: Bogorodica uslišava želje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Pokrov Presvete Bogorodice, jedan od najznačajnijih "ženskih" praznika
DANAS JE NAJVEĆI ŽENSKI PRAZNIK! Veruje se da će želje Srpkinja biti uslišene, a jedna stvar je strogo zabranjena
Žene koje nisu rađale i nemaju decu, na ovaj najveći ženski praznik pale sveću, mole se i poste
Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem.
U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod.
Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi "Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet", što Epifanije začuđen potvrdi.
Na Pokrov Presvete Bogorodice, ako žena želi da se srećno uda, treba da ode do crkve i moli se pred ikonom Pokrova presvete Bogorodice. Obavezno treba da ponese peškir, daruje ga crkvi i moli se da joj Bogorodica ukrsti puteve sa budućim mladoženjom.
Ukoliko u vašoj blizini postoji mladi bračni par, koji po vama ima idealan brak, dobro bi bilo da na ovaj dan sa njima razgovarate o tome šta je potrebno za srećnu bračnu zajednicu.
Udate žene ovaj dan kupuju hrizanteme, stavljaju ih pred vrata kako bi privukle sreću, ljubav i porodično blagostanje.
Sve žene, bez izuzetka sutra treba da izgovore molitvu Presvetoj Bogorodici:
Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom: blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)