Ona je bila najveća ljubav kralja Aleksandra I Karađorđevića: Tragična sudbina sprečila je najlepšu ćerku cara Nikolaja II da postane jugoslovenska kraljica
Vest o pogubljenju porodice Romanov stigla je i na Solunski front, gde se Aleksandar I u suzama oprostio od nesuđene jugoslovenske kraljice
Bila je najlepša ćerka poslednjeg ruskog cara, Nikolaja II Romanova. Krasne lepote, Tatjana Romanov, ime je dobila prema Puškinovoj heroini romana “Evgenije Onjegin”, jer je ruski car želeo da ima ćerke Olgu i Tatjanu, prema slavnoj pesmi. U porodici od milošte Tatjanu su zvali Tanja, Tatjanočka i Tanuška.
Rodila se 10. juna 1897. godine u Sankt Peterburgu. Tatjana je bila svetle puti, plavo-sivih očiju i lepe kestenjaste kose. U palati se govorilo kako je najlepša od četiri sestre i najsličnija majci Aleksandri, sa kojom je bila vrlo bliska. Štaviše, pričalo se kako je ona i najdraža caričina ćerka.
Od malena imala je bliski odnos i sa svojom 18 meseci starijom sestrom Olgom. Sa njom je delila sobu, svoje tajne i želje. Bile su toliko nerazdvojne da su dobile nadimak Veliki par.
Možda vas zanima:
ISTIČE SE KAO VELIKA KULTURNA ATRAKCIJA Muzej voždu obuhvata prvobitno grobno mesto i veliki top iz vremena Prvog srpskog ustanka (VIDEO)
Muzej vožda Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka i rodonačelnika dinastije Karađorđevića, u Radovanjskom lugu kraj Velike Plane otvoren je krajem jula 2014. i nalazi se u okviru istoimenog spomen kompleksa, koji je krajem 1992. proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
NEĆETE VEROVATI KOJI SRBIN JE PRVI LETEO AVIONOM Aprila 1910. dobio je ponudu koja se ne odbija
Još pre toga, po naređenju vojvode Radomira Putnika, srpska vojska formira vazduhoplovna odeljenja u sve četiri armije koje su činile vojnu silu Kraljevine Srbije. I ne samo to, srpska vojska je ušla u istoriju svetske avijacije jer je prva na svetu oborila neprijateljski avion sa zemlje.
Možda vas zanima:
ISTIČE SE KAO VELIKA KULTURNA ATRAKCIJA Muzej voždu obuhvata prvobitno grobno mesto i veliki top iz vremena Prvog srpskog ustanka (VIDEO)
Muzej vožda Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka i rodonačelnika dinastije Karađorđevića, u Radovanjskom lugu kraj Velike Plane otvoren je krajem jula 2014. i nalazi se u okviru istoimenog spomen kompleksa, koji je krajem 1992. proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
NEĆETE VEROVATI KOJI SRBIN JE PRVI LETEO AVIONOM Aprila 1910. dobio je ponudu koja se ne odbija
Još pre toga, po naređenju vojvode Radomira Putnika, srpska vojska formira vazduhoplovna odeljenja u sve četiri armije koje su činile vojnu silu Kraljevine Srbije. I ne samo to, srpska vojska je ušla u istoriju svetske avijacije jer je prva na svetu oborila neprijateljski avion sa zemlje.
Možda vas zanima:
ISTIČE SE KAO VELIKA KULTURNA ATRAKCIJA Muzej voždu obuhvata prvobitno grobno mesto i veliki top iz vremena Prvog srpskog ustanka (VIDEO)
Muzej vožda Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka i rodonačelnika dinastije Karađorđevića, u Radovanjskom lugu kraj Velike Plane otvoren je krajem jula 2014. i nalazi se u okviru istoimenog spomen kompleksa, koji je krajem 1992. proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
NEĆETE VEROVATI KOJI SRBIN JE PRVI LETEO AVIONOM Aprila 1910. dobio je ponudu koja se ne odbija
Još pre toga, po naređenju vojvode Radomira Putnika, srpska vojska formira vazduhoplovna odeljenja u sve četiri armije koje su činile vojnu silu Kraljevine Srbije. I ne samo to, srpska vojska je ušla u istoriju svetske avijacije jer je prva na svetu oborila neprijateljski avion sa zemlje.
Ali, iako su obe bile princeze, odgajane su kao i njihove mlađe sestre Marija i Anastasija, sa određenom dozom strogoće. Spavale su na pomoćnim ležajevima bez jastuka, kupale su se svakog jutra u hladnoj vodi, a od njih se očekivalo da u slobodno vreme pletu predmete koji su potom davani u humanitarne svrhe.
Sestre Romanov nisu imale nikakvih dodira sa spoljašnjim svetom sve do Prvog svetskog rata, kada su Olga, Tatjana i mama Aleksandra završile bolnički kurs i brinule kao medicinske sestre Crvenog krsta za ranjenike. Ovo je naročito odgovaralo lepoj Tatjani, koja je od malena bila praktična i imala prirodni talenat za vođstvo. Bila je rođena da rukovodi, pa su joj sestre nadenule i nadimak “Guvernanta”.
Printscreen
Bila je duboko religiozna i neprestano je, poput svoje majke, čitala Bibliju. Skupa sa Olgom imala je čak i svoj puk u kome je bila počasni pukovnik; obožavala je da ide u inspekciju vojnika i imala je i simpatiju među njima, kao i među ranjenicima.
Ruski car Nikola II Romanov bilo je netipično liberalan za vladara onog vremena. Pokazao je to u nekoliko navrata, a pogotovo kada je srpski kralj Petar I Karađorđević zatražio ruku njegove Tatjane za svog sina i prestolonaslednika Aleksandra I.
“Moje ćerke će same odabrati za koga će se udati”, odgovorio mu je pismenim putem, iako su dogovoreni brakovi bili normalna pojava onog vremena. Ali, primetio je da Aleksandar ne može da odvoji pogled sa njegove ćerke kada su došli u posetu.
Bračni pregovori su prekinuti zbog izbijanja Prvog svetskog rata, ali par je navodno razmenjivao pisma sve do tragičnog završetka porodice Romanov.
Tatjana se jedno vreme viđala i dopisivala sa rođakom Dmitrijem Jakovljevićem Malamom, koji je bio pripadnik carske vojske. Oduševio je ju neočekivanim darom – francuskim buldogom kojem je dala ime Ortipo.
Po izbijanju ruske revolucije 1917. godine, cela carska porodica uhapšena je i odvedena u Ekaterinburg. Iako su bili pod celodnevnim nadzorom, nisu oskudevali ni u čemu. Ruski je car bio oslobođen svih dužnosti i obavljao je sitnice kao svaki drugi muškarac – cepao je drva za ogrev, šetao imanjem i družio se sa svojom porodicom.
Postoje priče kako su se sestre Romanov zbližile sa tamničarima, i sa njima razgovarale tokom popodnevnog čaja kao sa poznanicima.
Naredne, 1918. godine, čitava porodica bačena je u zatvor. Na letnje veče, 16. jula te godine, car, carica Aleksandra i njihovo petoro dece izvučeni su iz svojih kreveta i odvedeni u podrum Ipatjev kuće u kojoj su se nalazili, gde su bačeni u okove.
Na tom mestu su bezdušno pogubljeni, zajedno sa poslugom i porodičnim lekarom. Sa prelepom Tatjanom ubijen je i njen voljeni pas Ortino, francuski buldog.
Nakon ovoga nastao je mit da je jedno dete uspelo da preživi i nastavi život u unutrašnjosti Rusije. Na stotine teorija navodi da su boljševički odred smrti izbegli ili Anastasija ili sin Aleksej.
Vest o pogubljenju stigla je i na Solunski front, gde se Aleksandar I u suzama oprostio od nesuđene jugoslovenske kraljice.
Njihovi ostaci ekshumirani su početkom devedesetih godina prošlog veka i sahranjeni u carskoj grobnici u Sankt Peterburgu, a cela porodica proglašena je svetom 2000. godine od strane Ruske pravoslavne crkve.
Izvor: Opanak
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Komentari(0)