Šljivovica je za naš narod mnogo više od pića.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Ninoslav Nikićević govorio je nedavno o tome koliko je velika vest što je šljivovica i stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, ali je otkrio i koje piće je starije.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Selo gde se pije najjača rakija u Srbiji – legende o tajnom receptu iz Zapadne Srbije
Duboko u srcu Zapadne Srbije, skriveno među brdima, postoji selo gde se peče rakija toliko jaka da samo najhrabriji mogu da je popiju. Meštani tvrde da je tajna u posebnom receptu koji se prenosi s kolena na koleno i da niko sa strane ne može da ga otkrije.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Selo gde se pije najjača rakija u Srbiji – legende o tajnom receptu iz Zapadne Srbije
Duboko u srcu Zapadne Srbije, skriveno među brdima, postoji selo gde se peče rakija toliko jaka da samo najhrabriji mogu da je popiju. Meštani tvrde da je tajna u posebnom receptu koji se prenosi s kolena na koleno i da niko sa strane ne može da ga otkrije.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Selo gde se pije najjača rakija u Srbiji – legende o tajnom receptu iz Zapadne Srbije
Duboko u srcu Zapadne Srbije, skriveno među brdima, postoji selo gde se peče rakija toliko jaka da samo najhrabriji mogu da je popiju. Meštani tvrde da je tajna u posebnom receptu koji se prenosi s kolena na koleno i da niko sa strane ne može da ga otkrije.
Šljivovica je, kaže, za naš narod mnogo više od pića. Navodi da se, uz jabukovaču, kruškovaču pila i pre Kosovskog boja.
- Najstarija je medovača, medovina, arak, ali šljivovica je na ovim prostorima utkana u gene – rađanje deteta – šljivovica, kad neko nažalost premine – šljivovica, kad se išlo u rat – šljivovica, slavljenje pobede – šljivovica - naveo je.
Inače, profesor je magistrirao i doktorirao na šljivi požegači. Požegača je, preneo je, doneta iz Turkmenije u šestom veku, a crna ranka je naša sorta.
Preko hiljadu i kusur godina vezani smo za tu šljivovicu, kroz čitavu našu istoriju se provlači šljivovica odnosno šljivova prepečenica, kaže i dodaje: „Sada nam predstoji daleko teži put – da zaštitimo tehnologiju“.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)