Šljivovica jeste nadaleko čuvena, ali nije najstarija.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Ninoslav Nikićević govorio je nedavno o tome koliko je velika vest što je šljivovica i stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, ali je otkrio i koje piće je starije.
Šljivovica je, kaže, za naš narod mnogo više od pića. Navodi da se, uz jabukovaču, kruškovaču pila i pre Kosovskog boja.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
- Najstarija je medovača, medovina, arak, ali šljivovica je na ovim prostorima utkana u gene – rađanje deteta – šljivovica, kad neko nažalost premine – šljivovica, kad se išlo u rat – šljivovica, slavljenje pobede – šljivovica - naveo je.
Inače, profesor je magistrirao i doktorirao na šljivi požegači. Požegača je, preneo je, doneta iz Turkmenije u šestom veku, a crna ranka je naša sorta.
Preko hiljadu i kusur godina vezani smo za tu šljivovicu, kroz čitavu našu istoriju se provlači šljivovica odnosno šljivova prepečenica, kaže i dodaje: „Sada nam predstoji daleko teži put – da zaštitimo tehnologiju“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Komentari(0)