MILENKO ZABLAĆANSKI KAO DA JE PREDOSETIO VELIKU TRAGEDIJU: Spasio život supruge i sina, pa otišao pravo u smrt
Kada je čuveni glumac Milenko Zablaćanski poginuo, javnost je bila šokirana, a glumačka scena puno je izgubila.
Srpsko glumište doživelo je veliki udarac kad je legendarni glumac Milenko Zablaćanski tragično nastradao. On je izgubio život 17 dana nakon što 5. januara 2008, u popodnevnim časovima na magistralnom putu koji vodi iz Zlatibora ka Užicu se dogodila saobraćajna nezgda. Danas bi glumac imao 68 godina.
Pored zapaženih pozorišnih uloga, pre svega u njegovom matičnom Pozorištu na Terazijama, Milenka najšira publika pamti po ulogama u serijama Siniše Pavića - "Srećni ljudi", "Porodično blago", "Stižu dolari". Bio je oženjen balerinom i koreografom Snežanom Vesković sa kojom je imao dva sina, mlađeg Nikolu i starijeg Ivana Zablaćanskog, takođe glumca.
Nakon saobraćajne nezgode, Zablaćanski je hitno prebačen u užičku bolnicu, gde su mu lekari brzom intervencijom odstranili hematom na mozgu, dok je tri dana kasnije hitno prebačen na VMA. Po prijemu je bio priključen na aparate za disanje, dok su mu lekari ugradili senzor za direktno merenje pritiska u lobanji.
"Zablaćanski je primljen u bolnicu sa teškim povredama glave - nagnječenja mozga. Nalazi se na odeljenju intenzivne nege, u komi je i sve vreme priključen na aparate", rekla je dr Djuričić tada a preneo je "Blic".
Printscreen/Youtube
Kao da je predosetio opasnost
Kako se nezvanično tada pisalo u medijima Zablaćanski je uoči nezgode boravio sa suprugom i mlađim sinom u svojoj kući u naselju Gajevi. Porodica Zablaćanski trebalo je da ostane na planini narednih nekoliko dana, ali su zbog smrti Snežanine tetke prekinuli odmor. Poznanik porodice Zablaćanski je tada za Blic rekao da je zbog vesti da ledena kiša otežava saobraćaj, Milenko je, da ne bi rizikovao, suprugu i sina u Beograd poslao autobusom, a on je put prestonice krenuo automobilom, kao da je predosetio tragediju.
Zbog izazivanja saobraćajne nezgode u kojoj je poginuo Zablaćanski, na tri godine zatvora je osuđen bivši predsednik opštine Čajetina Petar Šišovića. On je osuđen zbog toga što je 5. janura 2008. godine, vozeći "mercedes", iz pravca Užica prema Čajetini, nepropisnom brzinom od 103 kilometra na čas, prešao na suprotnu stranu kolovoza i udario u "opel" koji je vozio Zablaćanski, bržinom od 30 kilometara na sat. Zablaćanski je sahranjen 26. januara 2008. godine u Aleji zaslužnih građana.
- Bio je zaista poseban čovek zbog čega se svakog dana zahvaljujem Bogu što sam sa njim provela 20 godina života. Umeo je da nasmeje, vrati snagu. Bio je borac, vredan i odgovoran čovek. Tu smo negde slični. Zato se i trudim da zadržim snagu, jer znam da u suprotnom on to ne bi odobravao. On se ni bi predao. Borio bi se za decu. Kakav je on zapravo govore njegovi prijatelji koji su uz nas, rekla je ranije Snežana Vesković-Zablaćanski.
Slavni glumac je iza sebe ostavio voljenu suprugu, balerinu i kostimografkinju Snežanu Vesković. Zajedno su radili u Pozorištu na Terazijama, a tamo su se i upoznali. Zajedno imaju dva sina, Ivana i Nikolu.
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Konac koji se ne vezuje: Običaj da se nit iz razboja ostavi kraj kolena da ponese misao koju ne treba izgovoriti
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Komentari(2)
milorad
31.08.2023 21:31
milorad
31.08.2023 21:31
divan covek i vrstan glumac.tragedija za porodicu,pa i za drzavu ako hocemo pravo,jer imati takvog umetnika i izgubiti,boli puno.neka mu je laka zemlja i vecno mu hvala.
divan covek i vrstan glumac.tragedija za porodicu,pa i za drzavu ako hocemo pravo,jer imati takvog umetnika i izgubiti,boli puno.neka mu je laka zemlja i vecno mu hvala.